Dunja Brkin Trifunović o pripremi za malu maturu i čitalačkim navikama dece i mladih

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ i ove godine organizuje pripremu za polaganje završnog ispita iz srpskog jezika, a prijavljivanje traje još svega par dana, do kraja meseca. Kako saznajemo od Dunje Brkin Trifunović, urednice kulturnog programa i jedne od dvoje profesora koji pripremaju osmake, ostalo je još svega pet slobodnih mesta za zainteresovane male maturante:

–Veoma smo ponosni na ovaj program, zato što traje toliko godina i zbog toga što ima efekta, jer su zadovoljni i deca i roditelji. Zbog cele situacije sa koronom, ali i našeg vremena i prostora, broj učesnika je ograničen, tako da je ostalo još svega pet mesta. Svake godine krećemo prvog marta sa radom, a pripreme traju sve do samog polaganja. Prelazimo celu zbirku, sa posebnim osvrtom na zadatke za koje znamo da su veoma teški – kaže Brkin Trifunović. 

Profesosri dodatno rade i na tome da deca znaju makar dva dela od svakog našeg poznatog pisca ili pesnika, jer je to deo opšte kulture. U okviru priprema obrađuje se gradivo koje će biti na završnom ispitu, a sve nedoumice rešavaju se zajednički kroz primere. Cilj je, napominje naša sagovornica, da osim postizanja dobrog rezultata, deci ostane znanje koje će im biti korisno u kasnijem životu:

–Opominjemo ih da se srpski jezik ne uči da bi se hvalilo ocenama, nego zato što je veoma potreban za kasnije. Naravno, ponosni smo i zadovoljni kada oni ostvare dobar rezultat na završnom ispitu, ali pre svega želimo da im ostane to znanje. Najčešće imaju između 17 i 20 poena na maloj maturi, mislim da je najmanji broj bio 14. Uvek pitamo decu koju su ocenu imali, koju školu žele da upišu i na osnovu toga možemo da im kažemo koliko je rada potrebno da bi to postigli. Većina dece nas posluša i uspe da ostvari željene rezultate. 

Živimo u eri modernih tehnologija, deca već u ranom uzrastu dobro rukuju telefonima i kompjuterima, zbog čega se stiče utisak da se mnogo manje čita:

–Mislim da je velika zabluda da se ne čita. Manje se čita u odnosu na period pre tridesetak godina, ali ako uzmemo u obzir da postoje internet i 300 kanala na kablovskoj televiziji i da je manje slobodnog vremena, ipak se dosta čita. U tinejdžerskim godinama malo prestanu da čitaju, tada su malo buntovni i okrenuti drugim stvarima, ali deca koja su čitala kao mala i prestala u pubertetu, oni se kasnije vraćaju kao čitaoci i znaju da cene vrednost knjige. Imamo čitaoce, decu koja redovno dolaze i samostalno pišu svoje čitalačke dnevnike, što nije deo školskog programa, veoma se kritički osvrću na ono što su pročitali i to je zaista odlična stvar.

Brkin Trifunović ističe i da veliki broj odarslih čitalaca redovno dolazi u Biblioteku, ali se ipak najviše pažnje posvećuje deci, jer se čitalac gradi dok je dete. Iz tog razloga, ova ustanova ima različite programe namenjene najmlađima:

–U sklopu saradnje sa Školom za trudnice, odnosno Školicom roditeljstva pri Domu zdravlja, imamo program u sklopu kojeg dajemo besplatne članske karte i imamo predavanje o značaju prenatalnog čitanja. To povezujemo kasnije sa našim Čitalačkim klubićem, koji je namenjen deci od 4 do 8 godina, to se nastavlja kroz niz radionica i na taj način ih pratimo do punoletstva. Nakon toga, to je njihov izbor, da li žele da čitaju ili ne, ali dok su deca trudimo se da im pokažemo da su knjige zanimljive i da mogu da im popune vreme mnogo bolje od pametnih telefona. 

Već više od dve decenije Narodna biblioteka raspisuje literarni konkurs, na koji pristigne i više od 200 radova iz cele zemlje. Brkin Trifunović ističe da je kvalitet radova iznenađujuće dobar, i da je žiriju veoma teško da rangira najbolje radove. Poslednjih par godina ova ustanova raspisuje i jedinstven konkurs za najbolji trejler za knjigu, gde deca upravo to što odrastaju u vremenu modernih tehnologija mogu da iskoriste u dobru svrhu:

–Želimo kroz ovaj konkurs da ih motivišemo da se pokrenu i postanu aktivni. Pre svega, treba da pročitaju knjigu i da nakon toga odvoje bitno od nebitnog i da u svega dva minuta, kroz trejler, to predstave nekome ko će poželeti da tu knjigu pročita. Konkurs će ove godine biti raspisan 2. aprila, na Dan dečje knjige i biće otvoren do 15. juna. Nakon toga sledi žiriranje, a uveli smo i glasanje na društvenim mrežama, kako bi što više dece pogledalo trejlere i shvatilo ulogu sudije. Ponosni smo na to što su među našim pobednicima bila deca koja nemaju informatiku u školi, uglavnom učenici sa sela, što nam je dodatni uspeh što smo uspeli  da ih motivišemo da se sami informišu i da to urade onako kako treba. Ideja je da se ovi kvalitetni i zanimljivi trejleri suprotstave, često veoma vulgarnom, sadržaju na društvenim mrežama i mislim da je ovo najbolji način da se borimo protiv lošeg sadržaja. 

Emisiju „Zato što volim Kikindu“ možete slušati četvrtkom u 12:30.