Kristina Kovačević o terapiji prehlade i gripa kod dojilja

Majčino mleko je najbolji oblik ishrane za malu decu, jer obezbeđuje svu energiju i hranljive materije potrebne za prvih 6 meseci života, zbog čega Svetska zdravstvena organizacija u tom periodu preporučuje isključivo dojenje. Prednosti dojenja uključuju zaštitu odojčeta od zaraznih bolesti i smanjenje stope gojaznosti, dijabetesa tipa 1 i 2, inflamatorne bolesti creva, leukemije u detinjstvu, astme, celijakije i atopijske bolesti. Dojenje donosi i razne blagodeti za majku, kao što je smanjen rizik od razvoja postporođajne depresije, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, karcinoma dojke i jajnika u premenopauzi. Povrh svega, dojenje jača vezu između majke i deteta. Iz tog razloga je, napominje specijalista farmacije Kristina Kovačević, važno podržati dojenje i omogućiti adekvatnu terapiju koja ne zahteva prekid dojenja:

–Majke koje doje često dolaze u apoteku kako bi dobile lekove koji se izdaju na recept ili otc preparate. Zato je važno da razumemo principe bezbedne upotrebe lekova tokom laktacije i da obezbedimo odgovarajući savet. Prilikom odabira terapije uvek treba imati na umu dva cilja koja su jednako važna: zaštititi odojče od neželjenih efekata lekova koje majka primenjuje i obezbediti što efikasniji lek za majku koja doji. Prehlada i grip su veoma česti naručito u ovom periodu godine, pa je upotreba lekova za lečenje ovih stanja očekivana i kod dojilja. U lečenju prehlade i gripa prednost se svakako daje nefarmakološkim merama i lekovima sa lokalnim dejstvom. Pri lokalnoj terapiji simptoma prehlade resorpcija lekovite supstance je minimalna ili ne postoji. Koncentracija leka u serumu dojilje je veoma niska, a u mleku nemerljiva, što ukazuje na to da se ingestijom mleka unosi minimalna količina leka, pa se ne očekuju neželjeni efekti kod dojenog deteta i takva terapija se smatra bezbednom – objašnjava Kovačević. 

Kada je u pitanju ublažavanje simptoma nazalne kongestije, odnosno zapušenosti nosa, terapija obuhvata lekove sa lokalnim delovanjem, kao što su nazalni vazokonstriktori i kortikosteroidi u obliku kapi ili aerosola za nos:

–Preparati za sistemsku primenu u lečenju nazalne kongestije kod dojilje mogu imati uticaja na dojeno dete. Sprejevi i kapi ksilometazolina, nafazolina i oksimetazolina kompatibilni su i bezbedni za primenu tokom dojenja, a prilikom njihovog izdavanja pacijentkinji treba skrenuti pažnju da se ovi lekovi ne primenjuju duže od 5 dana.

Bol u grlu se, kaže naša sagovornica, sanira pomoću pastila i aerosola za grlo sa lokalnim anestetikom (lidokain), antibiotikom (tiroticin), antiseptikom (hlorheksidin, benzalkonijum,cetilpiridinijum) ili nesteroidnim antiinflamatornim lekom (flubiprofen). Svi ovi lekovi imaju zanemarljivo izlučivanje u mleko, kompatibilni su sa dojenjem i bezbedni za upotrebu: 

–Jedan od lekova koji možemo ponuditi za ublažavanje bola u grlu je svakako i Trachisan, koji u svom sastavu sadrži tirotricin, lidokain i hlorheksidin, a svi oni se zanemarljivo izlučuju u mleko, kompatibilni su sa dojenjem i bezbedni za upotrebu. Što se tiče povišene telesne temperature, najčešće korišćeni lekovi su paracetamol i ibuprofen, koji je ujedno i lek izbora. Ovi lekovi su najviše ispitani i smatraju se najbezbednijim za primenu u periodu dojenja. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi se u visokom procentu vezuju za proteine plazme, pa su zbog toga izmerene koncentracije ovih lekova u mleku minimalne, a često i nemerljive.

Jedan od čestih simptoma prehlade je i kašalj, a u zavisnosti od toga da li je on produktivan ili neproduktivan, primenjuju se antititusici ili ekspektoransi: 

– Od antitusika kompatibilan sa dojenjem je dekstrometorfan, ali se ovaj lek kod nas na tržištu nalazi samo u kombinovanom preparatu za simptomatsku terapiju prehlade i gripa koji u svom sastavu između ostalog sadrži i pseudoefedrin, koji se smatra kompatibilnim sa dojenjem pri pojedinačnom, povremenom doziranju u dozi manjoj od 60 mg. Ponovljena primena pseudoefedrina može da smanji produkciju mleka i treba je izbeći. Od biljnih antitusika sa dojenjem su kompatabilni i bezbedni za upotrebu islandski lišaj i beli slez, a od ekspektoransa sa dojenjem su kompatibilni acetilcistein, bromheksin, karbocistein i ambroksol.  Kod svih ovih ekspektoransa se ne očekuje pojava neželjenih efekata. Od biljnih ekspektoransa koji su kompatibilni sa dojenjem i kod kojih nisu zabeleženi neželjeni efekti su bršljan i timijan.

Osnovni problem koji se javlja pri odlučivanju o upotrebi lekovitih proizvoda biljnog porekla predstavlja nedostatak medicinski relevantni informacija iz kontrolisanih studija, zbog čega se u literaturi često napominje da se njihova primena ne preporučuje u periodu dojenja. Mere opreza ne bi trebalo da se tumače kao apsolutna zabrana, već kao upozorenje zdravtsvenim radnicima i pacijentima i savet za nadgledanje primene i reakcije na terapiju. Rizik kod ovih proizvoda nose i promenljivost sastava biljnog materijala i neujednačenost proizvoda. Preporuka je da se prednost daje registrovanim biljnim i tradicionalnim biljnim lekovima, zato što se kod njih sprovodi kontrola kvaliteta i zato što postoje jasne naznake načina upotrebe, kontraindikacije, neželjena dejstva i interakcije u uputsvu za lek:

– Iz tih razloga, Prospan može biti naša preporuka kod dojilja koje imaju produktivan kašalj, iako u njegovom uputstvu stoji da se ne preporučuje njegova primena u periodu laktacije. Kao što smo rekli, mere opreza ne bi trebalo shavtiti kao apsolutnu zabranu. Prospan sadrži bršljan koji je kompatabilan sa dojenjem, a registrovan je kao lek što znači i da zadovoljava standarde kvaliteta – zaključuje Kovačević.