Zabava

Zašto sve ostavljamo za sutra ?

Prosečan Amerikanac o obezbeđivanju starosti počinje da razmišlja već u tridesetim, u svesci ima raspored poslovnih i društvenih aktivnosti za naredna tri meseca, a letnji odmor je odavno isplanirao.

Za to vreme, prosečnom Srbinu su penzija i životno osiguranje misaone imenice, rokovnik mu je (polu)prazan ako ga ima, a o letovanju će razmišljati kad otopli. Jer, do tada, ko živ ko mrtav. Specijalizovali smo se za život od danas do sutra. Ali, to nije pojava od juče.

Na ovaj fenomen svakako utiče nedostatak novca, neizvesnost, atmosfera nesigurnosti, jer kada se radno mesto može izgubiti očas posla, teško će se neko usuditi da planira bilo šta. Odlaže se sklapanje braka, kupovina stana na kredit i sve stvari koje zahtevaju bar minimalnu dozu izvesnosti i predvidivosti. I tako, malo-pomalo, prođe život.

Da nije reč samo o novcu i nedostatku perspektive, već da ima nešto i u mentalitetu, zapazio je i Arčibald Rajs, koji se još pre 100 godina čudio kako je obilazeći Srbiju video savršeno obradive površine pokrivene šipražjem i travom. Primetio je da Srbi često obaveze odlažu za sutra i prekosutra ono što bi mogli da urade danas. Problem je, zaključio je, što se to često nikada i ne uradi.

Zbog nerazmišljanja o budućnosti, život od danas do sutra podseća na ono što je imperativ poslednjih godina, a to je filozofija sadašnjeg trenutka. Njeni „kupci“ mahom dolaze iz zapadnih, uređenih zemalja koji su u svim tim planovima, izgubili sposobnost da žive danas. I sada uče da o budućnosti ne razmišljaju. Mi smo tu lekciju savladali iz nešto drugačijih motiva. O budućnosti ne razmišljamo jer je se plašimo. Psihoterapeut dr Zoran Milivojević podseća na mnoštvo knjiga i terapijskih postupaka kojima se ljudi uče da žive „ovde i sada“, to jest da ne razmišljaju o budućnosti jer im u stalnoj pripremi za nešto što će doći, prolazi život.

– Naravno, to važi za ljude koji planiranjem pokušavaju da kontrolišu svoj život. Oni ne mogu da žive od danas do sutra i zato su veoma napeti. Kod nas je često obrnuto jer ljudi u velikom broju preživljavaju, tako da ih zanima neposredna budućnost, kako će biti sutra, sledeće nedelje ili meseca. To nije samo naš „specijalitet“, ali postoji pravilnost koja kaže da što je društvo razvijenije i bogatije, ljudi više planiraju svoj život. I obrnuto, što je siromašnije, manje se „opterećuju“ budućnošću – primećuje sagovornik „Života plus“.

 

Izvor: (novimagazin.rs)