Zabava

Poslastice koje nikada ne gube na popularnosti

Turistički obilasci različitih destinacija donose nam mogućnost probavanja mnogobrojnih specijaliteta autentičnih kuhinja širom sveta. U specijalitete često spadaju razni dezerti i slatkiši na čiju pomisao mnogi ogladne.

Mnogi će reći kako su slatkiši samo za decu i da se od njih samo gojimo, te da ne donose ništa dobro. Međutim, umerena količina slatkiša na dnevnom nivou, poput dezerta nakon ručka, neće doneti nikakve zdravstvene probleme, a pogodovaće boljem raspoloženju.

Istorijski razvoj slatkiša govori različitosti recepata koji su usavršavani tokom godina u zavisnosti od podneblja, pa tako za neke možemo slobodno reći da predstavljaju vanvremenske dezerte koji nikada ne izlaze iz mode.

U nastavku teksta saznajte koje smo poslastice izvodjili za vas i nešto zanimljivo o njima.

Krofne kao jedna od najprepoznatljivijih poslastica širom sveta

Istorijski posmatrano, krofne su postojale još za vreme Stare Grčke i Rima u obliku prženog testa sa medom. Tokom Srednjeg veka je bilo teško doći do šećera, pa su krofne uglavnom punjene mesom i pečurkama.

Krofne kakve danas poznajemo, smatraju se američkom hranom iz Engleske sa početka 19. veka. Upravo je u Americi na početku 20. veka nastala mašina za pravljenje krofni, danas omiljenog slatkiša policajaca u Americi i širom sveta.

Ukusne krofne sa neodoljivom glazurom su pravi pokazatelj toga kako su krofne napredovale i kako je kod ljudi došlo do razvijanja kreativnosti prilikom pripremanja ove poslastice i korišćenja različitosti kombinacija ukusa u mnogobrojnim oblicima.

Krofne se pripremaju različito u zavisnosti od zemlje do zemlje, dok je osnova za svako pripremanje u slatko prženom testu, koje se dobija od belog brašna, jaja, soli, kvasca, mleka i šećera. Najčešće su ispunjene filom od džema ili krema, dok fil koji ide preko njih zavisi od vaše kreativnosti, a možete ubacivati i kombinovati različite ukuse.

Kombinacija sastojaka, veličina krofni i njihov oblik variraju od zemlje porekla, pa tako možemo probati drugačiju vrstu krofni ukoliko se nalazimo u Belgiji, Americi ili Japanu. Mnoge recepte vezane za pravljenje krofni, ali i drugih specijaliteta možete pronaći na You tube-u i bliže se informisati o različitosti proizvoda.

Da li su baklave autentične za prostor Balkanskog poluostrva?

Iako će mnoge razočarati odgovor na ovo pitanje, baklave najverovatnije vode poreklo iz Osmanskog carstva, odnosno današnje Turske, a njen uticaj je tokom istorije bio značajan za naše podneblje, pa su i ljudi u našem regionu razvili odlične recepte za pripremu pomenute poslastice.

Prema nekim izvorima, baklava vodi poreklo još iz Asirije iz 8. veka pre nove ere, a recepte su na Evropsko tlo doneli grčki trgovci. Šta to danas predstavlja ovaj dezert i kako se pravi?

Baklava je tokom istorije našeg naroda bila pravi specijalitet i služila se najčešće u svečanim prilikama, dok se danas često nalazi na mnogim slavskim trpezama. Takozvana “kraljica svih pita” se priprema na različite načine u zavisnosti od podneblja, dok su vam za “naš” recept potrebne kore, šećer, margarin i orasi.

Između kora se posipaju orasi i tako slaže do kraja, a nakon toga je potrebno premazati uljem i margarinom, pustiti da baklava upije masnoću i tako je peći na 180 stepeni. Voda, šečer i limun se koriste kao prelivi nakon vađenja iz rerne.

Jednostavnom pripremom ove poslastice možete obradovati vaše najmilije bez previše utrošenog vremena.

Tiramisu – kolač koji je uspeo da zavadi dve pokrajine

Tiramisu u prevodu na srpski jezik znači “podigni me”, a u svetu je poznatiji kao Tuscan Trifle i Zuppa Inglese. Sigurno je da dezert vodi poreklo iz Italije, ali nije pouzdano tačno u kojoj regiji je nastao prvi recept, pa je oko toga došlo do rasprava između meštana dve Italijanske pokrajine Veneta i Furlana Julije.

Tiramisu je postao tradicionalno jelo Italije poznato širom sveta, a svakome se preporučuje degustacija pomenutog dezerta ukoliko ide u posetu ovoj Mediteranskoj zemlji.

Jedan od sastojaka je nes kafa koju je potrebno skuvati i sačekati da se ohladi, te nakon toga pomešati sa malo ruma. Drugi deo smese čine žumanca umućena sa šećerom koja se takođe kuvaju, dok se posebno mute belanca sa šećerom. Potrebno je pomešati sve filove i umutiti zajedno sa slatkom pavlakom. Piškote se umaču u nes kafu i ređaju kao kore koja se premazuje filom.

Recept deluje malo komplikovanije za pripremu, ali uz malo vežbe i pomoć iskusnijeg člana porodice, dobićete sjajan svetski poznat dezert.

Istina je da slatkiši uglavnom donose oduševljenje kod mlađe populacije, međutim čak iako niste njihov preveliki ljubitelj, sigurno postoji neki slatkiš kome ne možete da odolite, a verujemo da se makar jedan od njih nalazi u prethodnom tekstu. Pronađite detaljnije recepte i oduševite vaše najmilije nekom od ovih poslastica.

Autor teksta: Agencija za digitalni marketing Avokado

Izvor fotografija:

https://www.pexels.com/photo/closeup-photo-of-doughnuts-1191639/

https://www.pexels.com/photo/coffee-sugar-breakfast-chocolate-6403383/

Pratite nas FB