Zabava

Kako su pametni telefoni promenili način na koji slušamo muziku?

Telefoni su brzo prešli put od uređaja koji nije mogao da stane na dlan, do pametnog telefona sa tehnologijom razvijenijom od one koja je Apolo 11 navodila na mesec, davne 1969. godine.

To je izazvalo tektonske promene svih sfera našeg društva, a muzička industrija se potpuno transformisala, kao i način na koji slušamo muziku. Kako je došlo do toga da su moderni telefoni za tako kratak period uspeli toliko da promene čitav muzički svet?

Pametni telefoni kao prozor u digitalni svet

Danas možemo da obavimo širok spektar najraličitijih aktivnosti putem našeg mobilnog telefona – plaćamo račune, surfujemo internetom, koristimo GPS navigaciju, učimo preko aplikacija, pravimo fotografije, slušamo muziku… lista je zaista podugačka, a sve to radimo pomoću uređaja koji staje u džep.

Uzevši u obzir ove činjenice, ne treba da čudi da je zaštita pametnog telefona, koja omogućava da se potpuno opustimo radeći ove stvari ma gde da smo, jedan od prioriteta svih korisnika pametnih telefona.

Bilo da je u pitanju Xiaomi, Huawei, Samsung ili iPhone maske za telefon su prva stvar koju nabavimo nakon kupovine telefona, jer popravka ekrana ili čitavog uređaja neretko premaši njegovu ukupnu vrednost.

Zbog modernih funkcionalnosti i sve bržeg interneta, pametni telefoni su u potpunosti promenili način na koji slušamo muziku, koja je sada dostupna “na klik”. Time se smanjila cena kreiranja jedne numere i doprinelo hiperprodukciji pesama, što je u potpunosti promenilo način na koji se nekada uživalo u muzici.

Slušanje muzike nekad i sad

Da ste pre 3 decenije poželeli da čujete novu pesmu grupe Queens, morali biste da odete u najbližu prodavnicu ploča i da kupite komad plastike na kojem se nalazio čitav album, zatim da dođete kući i stavite ploču pod gramofonsku iglu.

Danas je taj put skraćen na nekoliko sekundi provedenih pred nekim od internet pretraživača.

Sledeću eru promene muzičke industrije obeležila je pojava iPod-a, na koji je prvo bilo neophodno prebaciti muziku sa diska na računar, pa sa računara na uređaj. Iako nije bilo previše komplikovano, ipak je uređaj zahtevao određenu vrstu truda i kupovine fizičkih proizvoda poput kompakt diskova.

Period današnjice predstavlja enormnu transformaciju u načinu na koji slušaoci uživaju u omiljenim numerama. Ne samo da nam je muzika dostupna praktično “na dodir” po ekranu pametnog telefona i skida se sa interneta za samo nekoliko sekundi, već po prvi put u istoriji možemo deliti muziku jedni sa drugima bez ikakvih fizičkih ograničenja. 

“Spotify” kompanija za striming audio snimaka danas ima 35% udela u novom tržištu striming muzike, a ostali brendovi poput Amazon Music i Apple Music slede iste korake. 

Zbog svega navedenog, došlo je do masovne produkcije kakva nikada ranije nije viđena. Tome su neizostavno doprineli i pametni telefoni, koji polako na svim poljima zamenjuju i same računare.

Teško je sada setiti se ili zamisliti da su se nekada ranije muzičke nagrade, između ostalog, dodeljivale i prema broju prodatih primeraka. 1974. godine širom sveta prodato je gotovo milijardu ploča, a taj broj se do kraja veka poveća tri puta. 

U poslednje vreme se gramofonske ploče vraćaju u modu kao neka vrsta rariteta, a oni nostalgični nikako ne mogu da se pomire sa ogromnom promenom u načinu slušanja i doživljavanja muzike, koje su na velika vrata doneli internet i pametni telefoni.

Zarađivanje od slušanja muzike i popularnosti numera 

Kao što smo već pomenuli, zarada od muzike je ranije bila mnogo jednostavnija. Laički objašnjeno, muzičari su snimali albume i prodavali ploče ili kasnije kompakt diskove, te ostvarivali profit od njihove prodaje. U modernoj eri kada izdavačke kuće više nemaju kontrolu nad distribucijom opipljivih proizvoda, iz temelja se promenio metod poslovanja.

Kako bismo shvatili način zarađivanja kompanija od slušanja muzike, prvo moramo poznavati podgrane od kojih je muzička industrija sačinjena. Prva je snimanje i distribucija zvuka krajnjim slušaocima. Druga podgrana se bavi licenciranjem muzičkih proizvoda, a treća se tiče regulisanja njenog uživo izvođenja. 

Upravo je podgrana koja se bavi distribucijom zvuka najviše pogođena pojavom interneta i pametnih telefona, jer se sam proizvod transformirao iz fizičkog u digitalni format. 

Ostale grane su morale takođe da se prilagode promenama kako bi pokrili gubitke, a sa ogromnom ekspanzijom radio stanica, web sajtova, televizijskih programa kojima je muzika potrebna za svakodnevni sadržaja koji emituju, zarade od licenciranja su postale jedan od glavnih izvora prihoda.

Muziku u sadašnjem periodu uglavnom slušamo besplatno, ili barem ne plaćamo direktno za nju već u vidu reklama koje nam izlaze dok je slušamo. Postoje platforme koje prodaju pesme za određenu cenu koja može biti simbolična od jednog dolara ili više, shodno zahtevima autora ili same platforme.

Takođe, muzika nije promenila samo način na koji je slušamo već i izvor odakle je slušamo. Statistika iz 2017. godine ukazuje na to da 87% državljana SAD sluša muziku preko slušalica pametnih telefona, što je potpuno promenilo sam doživljaj zvuka. 

Inovacije na polju digitalizacije su došle tako rapidno da su muzičku industriju zatekle pomalo nespremne. 

Sa svakom novom generacijom pametnih telefona tehnologija se konstantno unapređuje, pa se postavlja pitanje koliko daleko tehnološki razvoj može da ode? Izvesno je da noviteti na tom polju neće prestati, a na nama je da se njima prilagođavamo na najbolji način.

Pratite nas FB
error: Content is protected !!