Zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski gošća emisije „Ami vas pita“

U desetoj po redu emisiji iz serijala „Ami vas pita“, koji se na našoj frekvenciji emituje četvrtkom od 11 časova, gošća je bila zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski, sa kojom smo razgovarali o trenutnom finansijskom stanju, gradskom bužetu i rebalansu, kao i o planovima za 2021. godinu. 

Zamenica gradonačelnika Kikinde, Dijana Jakšić Kiurski, po struci diplomirani ekonomista, na ovoj poziciji baviće se pre svega budžetom grada, od njegove izrade do same realizacije, a zadužena je i za koordinaciju rada sa javnim preduzećima, koja se finansiraju preko subvencija grada. 

–Prvi zadatak koji sam imala na ovoj poziciji je sveobuhvatna analiza postojećeg stanja u budžetu, kao i projekcija i predikcija prihoda i rashoda do kraja ove godine. Bez toga ne možemo imati dobru osnovu za donošenje bilo kakvih odluka, a koje se tiču budžeta, počev od načina i dinamike izmirivanja postojećih obaveza i pokrivanja dugova, a onda i po pitanju realizacije i pokretanja svih nabavki, samim tim i preuzimanja novih obaveza i zaduženja – kaže Jakšić Kiurski. 

Nakon prve sveobuhvatne analize gradskog bužeta, koja na neki način još uvek traje, zaključak je da je on prilično zadužen:

–Postoje redovna, tekuća zaduženja, koja se prate preko Centralnog registra faktura. Naš prioritet su upravo takva zaduženja, jer uredna realizacija dospelih faktura i nihovo redovno izmirenje direktno utiče na priliv najvećih grupa prihoda, na koje se mi u finasnsiranju oslanjamo, a to su porez na zarade i tekući nenamenski transferi sa republičkog nivoa. To su dve grupe prihoda na koje najviše računamo, a da bismo omogućili njihovu prohodnost i priticanje, moramo redovno izmirivati sve dospele obaveze, koje su rezultat redovnog tekućeg funkcionisanja, ne samo Gradske uprave nego i svih drugih direktnih i indirektnih budžetskih korisnika – objašnjava Jakšić Kiurski. 

Osim pomenutih, redovnih zaduženja, gradski budžet opterećuju i dugovanja i obaveze iz proteklog perioda. Među njima su i dugovi prema Apotekarskoj ustanovi, koje je grad preuzeo kao solidarni dužnik:

–To su dugovi u iznosu od preko 125 miliona dinara. Struktura je takva da obuhvata dugove prema Poreskoj upravi, poveriocima koji su ušli i onima koji nisu ušli u postupak prinudne naplate, kao i dugovanja prema bivšim radnicima Apoteke. Kao rezultat realizacije izvršnog postupka isplaćene su zarade bivšim zaposlenima, u iznosu od oko 7 miliona dinara. Ostala su još dva radnika koja treba da budu isplaćena, tako da ćemo tada moći da kažemo da smo taj deo pokrili. Sa jednim od najvećih poverilaca, firmom „Feniks“, prema kojoj dug iznosi više od 68 miliona dinara, sklopljen je sporazum, tako da je prva rata isplaćena 31. oktobra. Isplata na rate trajaće do kraja novembra 2021. godine, a budžet grada ne bi ni mogao da podnese drugačiji način otplate. Ako se ispoštuje ugovorena dinamika isplate, biće otpisana kamata od preko 17 miliona dinara, što nikako nije zanemarljivo – kaže Jakšić Kiurski i dodaje da će se nastojati da se, putem sporazuma, i sa drugim poveriocima na ovaj način izmire dugovanja. 

Dug grada prema Republičkoj direkciji za imovinu, na ime otkupa Kasarne, datira iz 2012. godine i iznosi preko 92 miliona dinara. Rate na ime otkupa izmirivale su se neko vreme, ali je posle 2014. godine došlo do zastoja i određenog problema sa likvidnošću, pa je poslednja rata isplaćena u julu 2018. Pokrenuta je i tužba, a Grad je, na predlog državnog pravobranilaštva i Ministarstva odbrane, poslao Republičkoj direkciji za imovinu zahtev sa predlogom izmirivanja duga do 2026. godine. 

Naša sagovornica se osvrnula i na aktuelni problem, dugovanja na ime putnih troškova prema obrazovnim ustanovama, koji iznosi oko 50 miliona dinara:

–Došli smo u nezgodnu situaciju, jer nije bilo razumevanja da dug postoji. Svako odlaganje otežava situaciju u smislu što kamata teče, gomilaju se sudski i advokatski troškovi, kao i troškovi izvršnog postupka i prinudne naplate. Iz tog razloga je gradonačelnik Lukač, čim je stupio na dužnost, pozvao direktore škola i predstavnike sindikata, kako bi im se ponudio Sporazum o izmirenju ovog duga na tri rate: prva do kraja ove godine, druga u junu i treća na kraju 2021. Reakcije direktora i zaposlenih su bile različite, a ono što je dobro je da je većina prihvatila sporazum. Neki su čak i odustali od svog prava na putne troškove, a mnogi su svoja prava tražili i dobili putem suda. 

U Centralnom registru faktura trenutno ima prispelih obaveza u iznosu od preko 100 miliona dinara. Uz pomenuta dugovanja prema Apoteci, na ime otkupa Kasarne i putnih troškova, sve to je preveliki balast za gradski budžet, uzimajući u obzir i situaciju sa koronavirusom i celokupan društveno-ekonomski ambijent.

Konsolidovani šestomesečni i devetomesečni izveštaji o realizaciji budžeta nedvosmisleno ukazuju na potrebu da se pod hitno uradi rebalans budžeta, koji će biti u znaku smanjenja prvobitnih aproprijacija, kako prihoda tako i rashoda. Ovogodišnji budžet bio je projektovan na oko 3 milijarde i 200 miliona dinara, ali je u prvih devet meseci ove godine prihodovano svega 47 odsto, tačnije oko milijardu i 520 miliona dinara. Zamenica gradonačelnika kaže da je pandemija koronavirusa uzela danak i da će tako biti još dugo:

–Korona je uticala na smanjenje svih vidova društvenih, ekonomskih i privrednih aktivnosti. Neke je aktivnosti potpuno desetkovala i umanjila, kao što je to slučaj sa uslužnim sektorom. Neke aktivnosti su i odložene, pa su i prihodi pomereni za neki naredni period. Takav je slučaj sa zakupom poljoprivrednog zemljišta, jer smo kasno usvojili program zaštite i korišćenja zemljišta, kasni se sa licitacijom, pa su sada manji i prihodi. 

Kada su u pitanju planovi za narednu godinu, naša sagovornica kaže je za 2021. donet nacrt odluke o budžetu:

–Uzimajući u obzir sve okolnosti, budžet je dosta realan, ali ima još vremena da se do 20. decembra neke stavke revidiraju. Videćemo da li će nam osnova za 2021. godinu biti možda 2019, koja je imala dosta dobru realizaciju od 2 milijarde i 600 miliona, pa bismo mogli da narednu godinu planiramo na osnovu te. Ova 2020. nije reper ni za šta, jer je okrnjena i bila je ugrožena ekonomija na globalnom nivou. Ipak, moramo biti oprezni i imati u vidu prioritete i investicioni plan, i u okviru mesnih zajednica i budžeta grada.