Kristina Kovačević o tome šta treba da sadrži putna apoteka
Planiranje putovanja uglavnom povezujemo sa izborom destinacije, smeštaja i pakovanjem stvari, a ono čemu bi takođe trebalo da posvetimo pažnju je i sadržaj putne apoteke. Ona može da nam pomogne u nepredviđenim situacijama, bilo da je reč o glavobolji, stomačnim tegobama, alergijama, povišenoj temperaturi ili manjim povredama tokom putovanja. Dobro pripremljena apoteka ne zauzima mnogo prostora u prtljagu, a može nam značajno olakšati putovanje i pružiti dodatnu sigrunost, posebno kada smo daleko do svog lekara i farmaceuta. Kristina Kovačević, specijalista farmacije iz Farmaceutske komore Srbije, kaže da je veoma važno nositi svoju putnu apoteku, a ne oslanjati se na to da ćemo na destinaciji kupiti ono što nam treba:
– Na stranom terenu možda nećete moći da nađete apoteku odmah, ili ne poznajete lokalne brendove lekova. U mnogim zemljama lekovi koje kod nas dobijate bez recepta, tamo traže recept. Alergijske reakcije, dijareja ili povišena temperatura mogu da počnu brzo i treba ih zbrinuti odmah, tako da vam putna apoteka štedi novac, živce i dragoceno vreme. Putna apoteka treba da sadrži lek protiv bolova i temperature, kod dijareje i povraćanja neophodni su nam oralni rehidratacioni rastvori jer je to osnova terapije, a probiotici mogu biti dodatak. Važno je poneti i antihistaminik protiv alergija, lek protiv mučnine u putovanju, kao i lek protiv gorušice – objašnjava Kovačević.
Kako bismo izbegli komplikacije koje mogu nastati usled raznih povreda za vreme odmora, u putnoj apoteci bi trebalo da se nađu i sredstvo za dezinfekciju površinskih rana, sterilna gaza, zavoj, flasteri, antibiotski prašak ili sprej. U putnoj apoteci bi trebalo da nosimo i neko sredstvo protiv ujeda komaraca, kao i preparate sa pantenolom ili aloja verom za eventualne opekotine, a za boravak u prirodi bi trebalo poneti i sredstvo protiv krpelja. Za porodice sa decom, sadržaj putne apoteke je malo bogatiji, kaže naša sagovornica:
–Za decu uvek nositi pedijatarske forme lekova, suspenzije paracetamola i ibuprofena u odgovarajućim dozama po kilogramu. Oralni rehidratacioni rastvor je obavezan, jer deca brže gube tečnost, a flasteri sa likovima iz crtanih filmova čine zbrinjavanje rane manje stresnim. Termometar je neizostavan, a ako dete pati od mučnine u putu, posavetovati se o odgovarajućem antihistaminiku sa pedijatrom unapred.
Osobe sa hroničnim bolestima bi uvek trebalo da ponesu dovoljne zalihe svojih redovnih lekova, uz mali višak u slučaju kašnjenja leta ili prevoza. Lekove uvek treba nositi u ručnom prtljagu, jer čekirani može da se izgubi, a potrebno je nositi i lekarsku dokumentaciju na engleskom jeziku, odnosno dijagnozu i naziv leka. Uvek je važno proveriti pravila unosa lekova u zemlju koju posećujete, jer neke države imaju ograničenja za određene analgetike ili psihofarmake. Ono što je takođe veoma važno je čuvanje lekova na putovanju:
–Većina lekova treba da se čuva ispod 25 stepeni Celzijusa, osim ako na pakovanju nije drugačije naznačeno. Nikada ne ostavljati lekove u automobilu na suncu, jer temperatura može da poraste i do 60 stepeni, a to uništava lek. Suspenzije, kapi za oči i insulin zahtevaju frižider ili termo-torbe. Dobro rešenje je mala termo-torbica sa gelom za hlađenje. Pre putovanja obavezno proveriti rokove trajanja svih lekova u torbici – ističe Kovačević.
