Unuk Raše Popova za Ami Naxi: „Moj deda je bio živa enciklopedija, imao sam detinjstvo kakvo može da se poželi“
Detinjstvo Jovana Topolca (27), unuka Raše Popova, bilo je prava avantura, koju bi poželeo svakom detetu, rekao je za Ami Naxi radio ovaj mladi čovek koji živi u Beogradu.
Jovan je u nedelju prisustvovao dodeli plakete, koja nosi ime njegovog dede, na petoj manifestaciji „Dan Raše Popova“ u Mokrinu. Ovogodišnjem laureatu, glumcu Branku Milićeviću, poznatijem kao Branko Kockica, plaketu je uručio predsednik UG „Raša Popov, Živko Ugrenović, dok mu je Jovan uručio sliku.
–Drago mi je da se ova manifestacija organizuje svake godine, deda mi puno nedostaje. Verujem da bi bio ponosan što je Branko Kockica dobio nagradu koja nosi njegovo ime-rekao je Rašin unuk.
Za razliku od dede, on je krenuo drugim putim. Kako je rekao, nije nasledio sklonost ka umetnosti, nego je sreću pronašao u IT vodama.
–Ja sam programer. Iako mi je deda bio veliki umetnik, moji afiniteti bili su na potpuno drugoj strani. Zahvaljujući dedi, moje detinjstvo bilo je prelepo. Svake godine sam odlazio kod njega, pričao mi je bajke za laku noć, i to one koje izmisli na licu mesta. Svaki dan mi je pričao drugu bajku, ja sam imao predivno detinjstvo. Kada sam porastao, pomagao mi je da učim istoriju i sve druge predmete, pošto je bio živa enciklopedija. Od njega sam bolje naučio istoriju od nekih nastavnika-priča Jovan za naš radio.
–Detinjstvo kakvo sam imao, može samo neko dete da poželi. Nikad mi nije bilo dosadno, a svaki dan sam naučio nešto novo-dodaje naš sagovornik.
Mokrinčani su ponosni na svoje sugrađane, jer su ostavili veliki trag svojim knjigama, filmovima, emisijama i novinskim člancima. Oni koji su imali tu sreću da odrastaju uz nezaboravne emisije „Fazoni i fore“, „Radost saznanja“, „Varošarije“, „U snu san“, „Šešir bez dna“, danas se mogu smatrati povlaštenima.
