Povodom veka od osnivanja Prve rusko-srpske devojačke gimnazije postavljena spomen ploča na zgradi OŠ „Jovan Popović“

Na zgradi Osnovne škole „Jovan Popović“ postavljena je spomen ploča, na mestu gde je od 1921. do 1931. godine bila Rusko-srpska devojačka gimnazija, prva u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Otkrivanju spomen ploče prisustvovali su Aleksandar Кonanihin, ataše za kulturu i prvi savetnik u Ambasadi Ruske Federacije u Srbiji, Jevgenij Baranov, direktor Ruskog doma, Zoran Kasalović, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, predstavnici Društva srpsko-ruskog prijateljstva i lokalne samouprave. 

Povodom stogodišnjice od osnivanja Rusko-srpske devojačke gimnazije, na mestu današnje OŠ „Jovan Popović“, Društvo srpsko-ruskog prijateljstva uputilo je lokalnoj samoupravi zahtev da se na tom mestu postavi spomen ploča, kako bi se vreme kada su u toj zgradi živele i školovale se devojke iz Rusije bilo sačuvano od zaborava: 

–Poznato je da je pre sto i više godina uticaj ruskih emigranata bio značajan. Postavljanjem spomen ploče želimo da obeležimo vek od osnivanja Prve devojačke gimnazije i da se podsetimo bratskih veza srpskog i ruskog naroda. Želimo da čuvamo kulturu, tradiciju i običaje svih onih koji žive na ovim prostorima -rekao je gradonačelnik Nikola Lukač. 

Po završetku Prvog svetskog rata, u novoformiranu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, a nakon oktobarske revolucije u Rusiji, pristiže veliki broj ruskih izbeglica, te se za tu namenu zgrada današnje škole u Кikindi koristila kao sedište Crvenog krsta i prihvatni centar ruskih emigranata. Nakon toga, od 1921. godine škola postaje Gimnazija za učenice ruske nacionalnosti koje su živele u našem gradu: 

–Današnji događaj je zaista lep jer dokazuje da se Srbi rado sećaju tragova koje su Rusi ostavili na ovim prostorima. Posebno nam je drago što je u pitanju baš Kikinda, jer Rusi imaju poseban odnos prema Vojvodini, ali i ovom gradu. Rusi su zahvalni Srbima jer nisu zaboravili naše sunarodnike koji su ovde našli drugu otadžbinu nakon Građanskog rata -kazao je Aleksandar Кonanihin, ataše za kulturu i prvi savetnik u Ambasadi Ruske Federacije u Srbiji. 

Jevgenij Baranov, direktor Ruskog doma ističe da je svako podsećanje na prisustvo Rusa u Srbiji veoma značajno:

–Radimo na tome da ponovo u Beogradu otvorimo Ruski naučni institut, koji je krajem dvadesetih godina bio osnovan odlukom kralja Aleksandra I. Institut se bavio ruskom naukom i kulturom, ali je početkom Drugog svetskog rata zatvoren. Posle 80 godina ponovo smo ga registrovali i Institut će biti ruski, ali će na njemu raditi srpski profesori sa beogradskog Univerziteta – rekao je Baranov. 

Događaju je prisustvovao i Zoran Kasalović, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja:

–Postavljanje spomen ploče u OŠ „Jovan Popović“ je samo još jedan od mnogih pokazatelja srpsko-ruskog prijateljstva i bratske saradnje ova dva naroda. Rusija i Srbija su se i u teškim momentima tokom istorije jako dobro razumele i bile na pravoj strani. Drago mi je što je u pitanju baš ova osnovna škola, jer je u ovoj obrazovnoj ustanovi mnogo toga urađeno i uloženo, a uz to se dosta radi na tome da se pospeši kvalitet rada i nastave – rekao je Kasalović. 

Gimnazija je osnovana zahvaljujući Nataliji Kornelijevni Erdelji, bivšoj pitomici čuvenog Smoljnog instituta, kasnije glumici Aleksandrinskog teatra u Petrogradu. Zatekavši se u emigraciji, ona je već prvih dana osetila potrebu negovanja ruskog duha među devojkama, po uzoru na Devojački institut koji je i sama završila sa medaljom. Diplomatski delujući u Beogradu, u nameri da izbegene eventualne neprijatnosti, prihvatila je predlog da se novoosnovana škola ne zove institut, nego Prva rusko-srpska gimnazija sa internatom, mada je za sve vreme postojanja pohađalo samo 7 Srpkinja. Pravila ponašanja, režim i običaji, negovali su se po uzoru na ruske privilegovane devojačke institute. U okviru Gimnazije školovale su se devojke čiji su roditelji emigranti uglavnom živeli van Kikinde. Internat je bio u reprezentativnoj zgradi bivše mađarske gimnazije, a nastava se održavala posle podne u zgradi srpske Gimnazije. Ukupno je u Kikindi maturiralo oko 200 devojaka.