Povećana potreba za smeštajem u ustanove socijalne zaštite

Smeštaj u ustanove socijalne zaštite je jedna od delatnosti Centra za socijalni rad, kada postoje potrebe za zbrinjavanjem odraslih i starijih lica. 

Centar za socijalni rad je uputni organ socijalni zaštite, gde se zahtevi za smeštaj podnose zajedno sa potrebnom dokumentacijom. Diplomirani socijalni radnik Mladen Bogdan, za naš radio kaže da je važno pojasniti koliko ima vrsta kategorija i tipova smeštaja, što zavisi i od zdravstvenog stanja korisnika koji se smešta u ustanovu. 

–Gerontološki centar u Kikindi je ustanova socijalne zaštite registrovana za prijem isključivo psihijatrijski zdravih osoba, tako da se tamo mogu smestiti osobe starije od 65 godina koje su psihički očuvane. Kada su u pitanju smeštaji za duševno obolela lica, takvih ustanova ima u Srbiji veoma malo, a liste čekanja su veoma duge, tako da taj proces i procedura ponekad traju i godinama – kaže Bogdan, i dodaje da se od ukupno pet domova za duševno obolela lica u našoj zemlji, tri nalaze na teritoriji Vojvodine: Dom za duševno obolele u Čurugu, Dom „Sveti Vasilije Ostroški“ u Novom Bečeju i Dom „1. oktobar“ u Starom Lecu. 

Osobe sa smetnjama u razvoju i invalidna lica su takođe kategorija koja ima potrebu za trajnim smeštajem, jer često briga o njima iziskuje određene potrebe koje porodica nije u mogućnosti da pruži. Postoje specijalizovani domovi za lica sa smetnjama u razvoju, a neki od njih su: Dom „Othon“ u Staroj Moravici, Dom „Srce“ u Jabuci kod Pančeva i Dom „Male pčelice“ u Kragujevcu. 

Naš sagovornik ističe da je potreba za smeštajem u ustanovama socijalne zaštite velika:

–Tendencija je povećana, i postoje duge liste čekanja. Kod dementnih starijih osoba, koje su još uvek pokretne, postoji problem njihovog smeštaja, jer u našem gradu i u blizini ne postoji specijalizovan dom za takva lica. 

Kada su u pitanju troškovi smeštaja, oni mogu biti podmireni na različite načine. Kada su primanja korisnika dovoljna da pokriju troškove, donosi se rešenje da oni troškove smeštaja snose svojim prihodima. 

–Drugi način je kada srodnici direktno na blagajni Gerontološkog centra uplaćuju novčana sredstva. Oni se prethodno u Centru za socijalni rad izjasne putem izjave, da li će snositi kompletne troškove ili razliku do pune cene, i ta izjava se overava kod javnog beležnika. Kada neko ima novčana sredstva ali nema toliko da pokrije punu cenu smeštaja, postoji mogućnost, kada su državni domovi u pitanju, da se ta razlika plaća iz budžeta. 

Prema Porodičnom zakonu, deca, odnosno unuci, su u obavezi da izdržavaju roditelje, odnosno babe i dede. Ako se oni izjasne da to ne žele, protiv njih se podnosi tužba za izdržavanje, u iznosu koliko nedostaje novca za smeštaj. 

–Ukoliko korisnik poseduje neku imovinu ili njen deo, ta imovina se stavlja na zabranu otuđenja i opterećenja, i ne može se prodati dok je korisnik u domu. Dešavaju se često zabune i ljudi pogrešno misle da Centar za socijalni rad ili domovi uzimaju imovinu našim sugrađanima ukoliko nemaju da plate smeštaj. Samo se stavlja zabrana otuđenja kao zalog za plaćanje, dok je korisnik na smeštaju. Nakon njegove smrti imovina ide na ostavinsku raspravu – kaže Bogdan.