Nova knjiga Srđana Tešina „Crna Anđelija“ premijerno u petak na Sajmu knjiga
Nova knjiga našeg sugrađanina Srđana V. Tešina „Crna Anđelija“ biće objavljena u petak, 27. oktobra. Potpisivanje prvih primeraka knjige i druženje s autorom biće upriličeno na Sajmu knjiga u Beogradu, na štandu Arhipelaga, u petak od 15 do 17 časova.
Foto: Stanislav Milojković
Novu knjigu priča Srđana V. Tešina „Crna Anđelija“ čine zanimljive, evokativne i nostalgične priče o detinjstvu i odrastanju, tačnije, o nekim zaustavljeninm trenucima detinjstva i odrastanja. Mokrin ostaje u prvom planu, ali je u priče „Crne Anđelije“ Tešin uneo životinje kao novu temu i novi pogled na svet. Te životinje izmeštaju njegovo pripovedanje, u jednoj meri, iz očekivanog prostora, a ono ostaje stilski doterano, pripovedački precizno, jezički upečatljivo, zaokruženo i iznutra, tematski i poetički, povezano u celinu:
–Posle osam godina, ponovo sam se vratio kratkoj priči kao žanru u kom se osećam kao svoj na svome. Neću pogrešiti ako kažem da me mnogi čitaoci pre doživljavaju kao pisca kratkih proza, nego kao romansijera. Knjigu „Crna Anđelija i druge zverske priče“ čini dvadeset i tri priče o komplikovanom odnosu između ljudi i životinja. Priče su smeštene u Mokrin, Kikindu, Beograd i Beč, a obrađuju teme u vremenskom rasponu od sedamdesetih do danas. I kao u svim mojim knjigama, tanka je linija između fikcije i stvarnosti, pa verujem da će čitaocima biti zanimljivo da među izmišljenim junacima prepoznaju stvarne osobe – kaže Tešin.
Književni kritičar Ivan Milenković je o „Crnoj Anđeliji“ zapisao:
„Novom zbirkom pripovedaka Crna Anđelija Srđan Tešin je, još jednom, pokazao da se nalazi u samom vrhu pisaca kratke proze na ovom jeziku. Životinje su ona nit koja povezuje priče iz Tešinove nove proze, ali priča o životinjama uvek je, naravno, priča o ljudima. I ovoga puta Tešin svoje junake smešta u malo vojvođansko mesto – recimo da se zove Mokrin i recimo da se, za razliku od Markesovog Makonda, može pronaći na zemljopisnoj karti – koje, paradoksalno, postaje sve nestvarnije što ga Tešin više rabi u svojoj literaturi, iako ovaj pisac, za razliku od Borhesa ili Kortasara (koji mu, u ovom slučaju, služe kao neka vrsta uzora), gotovo nikada ne pribegava fantastičnim motivima. I ranije je u Tešinovoj prozi bilo životinja, ali ovoga puta njegov bestijarijum postaje svojevrsno ogledalo ljudskih bestijalnosti ili, naprosto, sudbina. U prosevima i nenametljivo, ali zbog toga i više nego upečatljivo, ređa pisac životinje i insekte koji, uglavnom, žive s ljudima ili pored njih, da bi ih ljudi postajali svesni tek kada upadaju u krize. Upravo se Tešinove priče i drže o (paukovoj) niti kriza i preloma kada se u ljudskom neredu, uglavnom neočekivano, pojavljuju i životinje kao tihi i, naravno, nemi saputnici nevolja. I tek tada, sa izoštrenom svešću o nama samima, budi se i svest o životinjama. Odjednom će junaci u pauku ili (prebijenom) psu da ugledaju ono što, do tada, do krize, nisu ni znali da postoji.“
Srđan V. Tešin (Mokrin, 1971), pripovedač, romanopisac, antologičar, esejista i književni kritičar. Studirao je filozofiju i komunikologiju u Beogradu. Diplomirao je na poetici kratke priče. Priređivač je sedam tematskih antologija, panorama i izbora kratkih priča i autor trinaest knjiga. Dobitnik je stipendije iz Fonda „Borislav Pekić”, Medalje kulture za multikulturalnost i interkulturalnost Zavoda za kulturu Vojvodine, Nagrade Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, Nagrade grada Niša za knjigu godine za decu i mlade. Proza mu je prevođena na desetak evropskih jezika. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama i izborima iz srpske savremene književnosti. Član je srpskog PEN centra. Živi u Kikindi.
