Nastavak saradnje Fakulteta likovnih umetnosti Cetinje i CLPU „Tera“
Nakon prošlogodišnje obnove saradnje, kojom je okončana petnaestogodišnja pauza, međunarodna bilateralna saradnja Fakulteta likovnih umetnosti iz Cetinja i kikindskog Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ nastavljena je u okviru programa “Studentski kamp Tera”. Decenijama unazad, Atelje „Tera“ predstavlja nastavnu baza mnogim studentima i njihovim profesorima iz Srbije i inostranstva, pri čemu se posebno ističu pedagoška aktivnost i saradnja sa akademijama i umetničkim fakultetima iz okruženja.
Na inicijativu vajarskog odseka Fakulteta likovnih umetnosti Cetinje, a uz podršku Univerziteta Crne Gore Cetinje i Turističke organizacije Cetinje, ove godine su studenti master studija realizovali su radionicu iz oblasti tehnike vajanja skulpture u terakoti. Vajarske masterklasove vodili su mr Slobodan Kojić, akademski vajar, osnivač i direktor centra „Tera“ i nekadašnji profesor Fakulteta likovnih umetnosti Cetinje i dr Ivana Radovanović, docent Fakulteta likovnih umjetnosti Cetinje. Studenti FLU Cetinje imali su priliku da steknu i nova znanja i iskustva sa predavanja profesora Zdravka Joksimovića sa Fakulteta likovnih umetnosti iz Beograda, kao i Nikole Macure i Aleksandra Bunčića sa vajarskog odseka Akademije umetnosti iz Novog Sada, koji su sa svojim studentima u isto vreme učestvovali u programu studenstkog kampa u ateljeu Tera.
Program desetodnevnog boravka u ateljeu Tera u okviru predmeta Akademska praksa Tera je predložen kao deo redovnog programa II godine master akademskih studija vajarstva FLU Cetinje, u okviru obnove bolonjske akreditacije. Studentski radovi nastali na ovogodišnjoj radionici će na jesen biti prezentovani javnosti u Galeriji Tera, nakon čega je planirana izložba u prostoru JU Muzeja i Galerije Podgorice gde će, pored studentskih radova, javnosti biti predstavljeni programi u organizaciji CLPU Tera, kao i potencijali i značaj budućih zajedničkih projekata.
Budući da rad i boravak u objektu stare ciglane i crepane odnosno danas Ateljeu Terra, koji ima status spomenika kulture od značaja za industrijsko nasleđe, nudi sve raspolozive tehničke i tehnološke uslove za prenošenje znanja, studentima je tokom ove sedmodnevne praktične nastave paralelno prenešeno i četrdeset godina integrisanog iskustva u radu sa glinom. Pored skulptorske prakse, studenti su imali priliku i da se upoznaju sa osnovama ReOrg metoda, internacionalno priznatog inovativnog načina reorganizacije i optimizacije muzejskih depoa, koji je 2021. implementiran u depou centra Terra. Transfer znanja iz oblasti muzeološke prakse je od izuzetnog značaja za samo upravljanje, dokumentovanje i adekvatno čuvanje umetničkih predmeta što su gosti iz Crne Gore prepoznali kao primer dobre prakse koji bi prilagodili svojim potrebama i realizovali u budućnosti u okviru svojih institucija.
Za vreme njihovog boravka takođe su bili u prilici da posete otvaranje dve samostalne izložbe vajarskih radova i instalacija u organizaciji Centra Tera (Ritualna inkluzija – Marija Jeftić Dajić – u Galeriji Tera, kao i izložba “Dust” autorki Andree Petraković i Tatjane Dimitrijević u salonu Muzeja Tera). Na ovaj način, uvidom u recentno stvaralaštvo pomenutih autorki, studenti su mogli da steknu utisak o jednom segment aktuelne umetničke prakse u Srbiji. Studenti su takođe participirali kao edukatori u dečjim radionicama organizovanim u okviru programa Evropska noć muzeja koji se odvijao u Muzeju Terra 14. Maja.
Od samog osnivanja Simpozijuma Tera, jedno od osnovnih prioritetnih osa pored prezentacije savremenog stvaralaštva jeste i aktivna participacija na polju multikulturalizma i interkultiuralizma. Međunarodna institucionalna saradnja sa akademskim institucijama iz regiona potvđuje generalnu ideju Centra Tera da se kroz ovakve projekte doprinese bilateralnoj saradnji zemalja učesnika na umrežavanju, jačanju interkultiralnog dijaloga i očuvanju kolektivne memorije i kulturnog razumevanja kao ogledala zajedničke prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Međusobno kulturno razumevanje, interkultiralni dijalog i uspešne prakse na polju kulture i umetnosti značajno doprinose razvoju kulturne diplomatije razvijajući metod „meke moći“ kao uspešan instument bilaterane i multilateralne saradnje.
