Kristina Kovačević o vaginalnim infekcijama
Tokom letnjih meseci, češće nego u ostalim godišnjim dobima, javljaju se vaginalne infekcije. Kristina Kovačević, specijalista farmacije, objašnjava da primarnu kolonizaciju vagine zdrave žene čine bakterija iz roda Laktobacilus. Ove bakterije produkuju mlečnu kiselinu, pa samim tim pH vagine održavaju kiselim, a takođe produkuju i vodonik peroksid, koji negativno deluje na rast drugih potencijalno patogenih mikroorganizama, kaže Kovačević:
– Usled poremećaja homeostaze, može nastati vulvovaginalna kandidijaza, koja pored bakterijske vaginoze predstavlja najčešću vaginalnu infekciju. U pitanju je gljivična infekcija vagine i/ili vulve, uzrokovana gljivicom roda Kandida. Klinička slika, odnosno simptomi koje uzrokuje zavise od oblika i težine infekcije, tako da razlikujemo asimptomatsku ili sa vrlo blagim simptomima, nekomplikovanu koja je sporadična i sa blagim do umerenim simptomima i komplikovanu, koja je rekurentna i sa ozbiljnim simptomima.
Karakteristični simptomi vulvovaginalne kandidijaze su svrab, bol i iritacija u predelu vulve i vagine, nelagodnsot tokom seksualnog odnosna, gust, beo, sirast vaginalni sekret bez mirisa, vulvovaginalna upala i osećaj peckanja pri mokrenju. Naša sagovornica napominje da je vrlo važno razlikovati vulvovaginalnu kandidijazu od bakterijske vaginoze:
–Kod bakterijske vaginoze je sekret vodenast, beo ili obojen intezivnog neprijatnog mirisa na pokvarenu ribu, bez osećaja svraba i bola. Terapija VVC podrazumeva upotrebu imidazola kao lekova prvog izbora. Terapija imidazolima efikasnija je od nistatina, a i značajno je kraća (terapija imidazolima traje od 1 do 7 dana, a kod nistatina 14 dana). Prednost se daje lokalnoj terapiji, dokazano jednaka efikasnost a bolji bezbednosni profil pri lokalnoj upotrebi. Lekovi za terapiju VVC se mogu naći u obliku krema i vaginalnih tableta, pri čemu treba obratiti pažnju da je za oslobađanje aktivne supstance iz tablete potrebna vlažnost vagine. Dakle, kod pacijentkinja koje imaju problem sa suvoćom vagine, prednost se daje vaginalnom kremu, kao i kod pacijentkinja kod kojih je infekcijom zahvaćena samo vulva. Ukoliko pacijentkinja zna da neće stići da završi sa terapijom pre početka menstrualnog ciklusa, naš odabir bi svakako mogao biti mikonazol vagitorije, jer se ove vagitorije mogu koristiti i za vreme menstruacije. Nikako ne bi trebalo zaboraviti spomenuti i kombinovane preparate za lokalnu vaginalnu primenu koji sadrže i antibiotsku komponentu, tako da je njihova primena opravadana samo u slučaju da je dokazana pridružena bakterijska infekcija, zbog čega je svetovanje nas, farmaceuta u cilju sprečavanja iracionalne upotrebe antibiotika od izuzetnog značaja. Prilikom izdavanja lekova za terapiju VVC svakako bi trebalo izdvojiti vreme za savetovanje pacijentkinje o režimu doziranja, dužini trajanja terapije, načinu primene leka, higijenskim merama i kontracepciji, jer upotreba vaginalnih preparata na bazi ulja može da ošteti kontraceptivna sredstva od lateksa kao što su kondomi i dijafragme.
Kada su higijenske mere u pitanju akcenat svakako treba staviti na nošenje pamučnog donjeg veša, izbegavanju odeće koja je tesna i od sintetičkih materijala, kao i izbegavanju prekomerne upotrebe parfemisanih preparata za intimnu higijenu.
