Kristina Kovačević o nefarmakološkoj terapiji osteoartritisa
0
20Osteoartritis je progresivno strukturno i funkcionalno oštećenje zgloba, koje se karakteriše postepenim oštećenjem i gubitkom zglobne hrskavice, promenama u kosti neposredno ispod hrskavice i pojavama koštanih izraštaja, osteofita. Osteoartristis može biti primarni, kada nastaje na neoštećenom zglobu i sekundarni, koji nastaje na prethodno oštećenom zglobu. Kristina Kovačević, specijalista farmacije ističe da su faktori rizika za nastanak osteoartritisa: starost, gojaznost, nasleđe, fizička aktivnost i hormonski status, kao i da je ključna strategija u upravljanju osteoartritisom promena načina života, a lekovi su tu samo kao pomoć i nikako ne bi trebalo da predstavljaju zamenu za pravilnu ishranu i adekvatnu fizičku aktivnost:
– Gojaznost je značajan faktor rizika za razvoj osteoartritisa kuka i kolena, uglavnom zbog povećanog opterećenja ovih zglobova, a pokazano je i da gojazne osobe razvijaju mnogo teže simptome bolesti od onih sa normalnom telesnom masom. Zato je jako važno da pacijente koji su gojazni podržimo na putu skidanja suvišnih kilograma. Tu je važno insistirati na zdravoj uravnoteženoj ishrani, koja se sastoji od žitarica celog zrna, voća, povrća, ribe, mlečnih proizvoda, ograničenog unosa crvenog mesa, dosta tečnost, što podrazumeva unos oko 2 litre vode dnevno, i smanjenog unosa alkohola – objašnjava Kovačević.
Neophodno je naglasiti da redovna fizička aktivnost može smanjiti intenzitet bola u zglobovima i mišićima, održati i povećati mobilnost zglobova, ojačati mišiće i time stabilizovati oboleli zglob, popraviti držanje, uticati na ravnotežu pri kretanju i smanjiti mogućnost povrede. Prema opštim smernicama, odrasle osobe bi trebalo da upražnjavaju fizičku aktivnost u trajanju od 30 minuta najveći broj dana u sedmici:
–Fizička aktivnost koja se savetuje osobama sa osteoartritisom su vežbe snage, minimum dva puta nedeljno po 10 ponavljanja, fokusirane na grupe mišića kao što je kvadriceps, ukoliko pacijent ima osteoartritis kolena u kombinaciji sa aerobnim vežbama srednjeg inteziteta u trajanju od najmanje 30 minuta. Kako bi pacijenti ostali dosledni preporučenom programu vežbi, savetujemo ih da vežbaju u prijatnom ambijentu, u društvu prijatelja, da menjaju tip vežbi, vode dnevnik vežbi, kako bi pratili sopstveni napredak. Takođe, veoma je bitno da se vežbanje obavlja u delu dana kada su bolovi minimalni i pritom nikako ne forsirati bolne i upaljene zglobove.
Jednostavna, praktična mera, koja se može savetovati u svrhu redukcije bola zgloba je primena toplih, hladnih ili kombinovanih obloga. U nekim slučajevima hladna obloga može redukovati inflamaciju i smanjiti bol ili otok obolelog zgloba, dok topla obloga popravljanjem cirkulacije može olakšati bol i ukočenost Značajna pomoć osobama sa osteoartritisom je i savetovanje o upotrebi medicinskih pomagala kao što su ulošci za obuću sa šok apsorcijonim efektom, koji će nakon mesec dana upotrebe olakšati tegobe prilikom kretanja i stajanja ili mogućnost korišćenja pomagala kao što je štap, koji rasterećuje oboleli zglob, što vodi smanjenju intenziteta bola i doprinosi ravnoteži pri kretanju.
0
20
