Kristina Kovačević o lekovima koji mogu da izazovu nesanicu
Nesanica uključuje poteškoće kod uspavljivanja, spavanja ili ponovnog uspavljivanja sna, nakon preranog buđenja tokom noći. Gotovo svako je bar jednom u životu imao besane noći, koje su možda bile zbog stresa, problema sa varenjem hrane ili konzumacije previše kofeina ili alkohola. Uzroci nesanice mogu biti razni, a naša sagovornica, sepcijalista farmacije Kristina Kovačević, u emisiji „Sa farmaceutom na radiju“, navodi koji lekovi mogu dovesti do nesanice:
–Beta blokatori su odavno povezani sa poremećajima spavanja, uključujući buđenje noću i noćne more. Dokaz za ovu tvrdnju je i studija u kojoj su proučavani efekti četiri beta blokatora, atenolola, propranolola, metoprolola i pindolola na kvalitet sna. Analiza upitnika o kvalitetu spavanja koji su ispitanice popunjavale svakoga jutra pokazala je da su snovi i buđenje tokom noći povećani kod primene tri lipofilna leka, propranolola, metoprolola i pindolola. Iako atenolol nije pokazao uticaj na subjektivan kvalitet sna, primena ovog hidrofilnog leka pokazala je uticaj na smanjenje učestalosti REM faze sna. Smatra se da beta blokatori izazivaju česta buđenja i noćne more tako što inhibiraju noćnu sekreciju melatonina, hormona koji učestvuje u regulisanju i spavanja i cirkadijalnog sata tela. Egzogeni melatonin, koji se uzima uveče kao suplement, može smanjiti neželjene efekte na nivou centralnog nervnog sistema, povezane sa blokatorima beta-adrenergičkih receptora, kao i potencijalni rizik povezan sa smanjenjem sinteze melatonina – objašnjava Kovačević.
Nesanicu mogu izazvati i kortikosteroidi, koji mogu da utiču na period uspostavljanja sna, posebno ako se uzimaju uveče. U tom slučaju, pomoć može biti da se, kada je to moguće, celokupna dnevna doza uzme tokom prepodneva. Takođe, česte subjektivne pritužbe na nesanicu ili dnevnu somnolenciju zabeležene su kod pacijenata koji pate od depresije ili anksioznih poremećaja, a lečeni su selektivnim inhibitorima preuzimanja seratonina, kaže Kovačević.
– Upotreba statina često se dovodi u vezu sa povećanim rizikom od poremećaja sna. Međutim, rezultati meta anlize su pokazali da statini nemaju značajan štetan uticaj na trajanje sna i vreme potrebno za uspavljivanje. U nastojanju da se izoluje efekat teofilina na spavanje od efekta na astmu, rađeno je ispitivanje uticaja oralnog teofilina na kvalitet spavanja kod zdravih ispitanika koji su nepušači. Ustanovljeno je da niske doze oralnog teofilina imaju značajan negativan uticaj na kvalitet sna kod normalnih nesastmatičnih ispitanika.
