Istorijski arhiv uručio Gradskoj kući kopiju Povelje Velikokikindskog distrikta
Povodom obeležavanja značajnog jubileja, 250 godina od uspostavljanja Velikokikindskog privilegovanog distrikta, Srđan Sivčev, v.d. direktora Istorijskog arhiva, uručio je gradonačelniku Kikinde Mladenu Bogdanu kopiju Povelje Marije Terezije, čiji se original čuva u ovoj kikindskoj ustanovi. U pitanju je pravni akt koji je ozvančio uspostavljanje Velikokikindskog privilegovanog distrikta, a obezbeđene povlastice pomogle su u očuvanju nacionalnog identiteta srpskog stanovništva na prostoru severnog Banata.
Na današnji dan, 12. novembra 1774. godine austrijska carica Marija Terezija osnovala je Velikokikindski privilegovani distrikt, koji je do 1876. godine bio autonomna teritorijalna jedinica u okviru Habzburškog carstva, sa sedištem u Velikoj Kikindi. Povelja je kao pravni akt ozvaničila osnivanje Distrikta, a obezbeđivala je određene privilegije:
–Istorijski arhiv je prošle godine, zahvaljujući sredstvima lokalne samouprave, u saradnji sa konzervatorskim odeljenjem Arhiva Vojvodine, izradio tri verne kopije Povelje, od kojih je jedna u Arhivu, jedna je darovana Narodnom muzeju, a treću smo danas uručili Gradskoj upravi. Drago nam je što će jedan od najvažnijih dokumenata u istoriji našeg grada, krasiti kabinet gradonačelnika – rekao je Srđan Sivčev, v.d. direktora Istorijskog arhiva Kikinda.
Gradonačelnik Mladen Bogdan istakao je da je 12. novembar veoma važan datum u našoj istoriji, kojeg treba da se sa ponosom sećamo, jer simboliše borbu našeg naroda za svoja prava:
–Današnji datum je simbol slobode Srba na ovim prostorima, a svi Kikinđani danas treba da su ponosni što su deo jedne duge istorije. Povelja, koja će od sada biti i u Gradskoj kući, povezuje istorijsku nit od samog uspostavljanja Distrikta do današnjih dana. Ona simboliše trud, rad, mudrost i istrajnost naroda na ovim prostorima, koji je stekao slobodu za koju se borio – rekao je Bogdan.
Distrikt je bio mahom naseljen Srbima, a osim Velike Kikinde u njegovom sastavu bilo je još devet naselja srpskih graničara u Banatu: Srpski Krstur, Jozefovo (deo današnjeg Novog Kneževca), Mokrin, Karlovo (deo današnjeg Novog Miloševa), Bašaid, Vranjevo (deo današnjeg Novog Bečeja), Melenci, Kumane i Taraš.
