Brankicu Zarić komšije prijatno iznenadile: Stigla u Kikindu sa zlatom iz Norveške
Proslavljena kikindska streljačica Brankica Zarić doživela je juče divan gest od komšija, koji su je dočekali ispred kuće, nakon što se sa trijumfalnog Evropskog prvenstva u Norveškoj i osvojenog ekipnog zlata u gađanju iz pištolja, vratila u rodnu Kikindu.
Po povratku iz Norveške, gde je sa Zoranom Arunović i Jasminom Milovanović, predstavljala žensku seniorsku ekipu i osvojila zlato u gađanju iz pištolja poslednjeg takmičarskog dana Prvenstva, Brankica Zarić nije očekivala da će je dobre i brižne komšije sinoć iznenaditi lepim dočekom i još na ulici joj čestitati pobedu:
–Imam divne komšije, zaista su me iznenadile. Sinoć kad sam stigla u Kikindu, oko 23 sata, moj školski drug Vanja Rošul je sa porodicom organizovao doček uz prskalice, cveće, balone i piće – kaže Brankica Zarić, kojoj je ovaj gest još više ulepšao postignuti rezultat.
Veliki uspeh kikindskoj sportiskinji je osmi po redu na evropskim i svetskim takmičenjima, računajući i nastupe u juniorskoj konkurenciji:
–Ekipno mi je nedostajalo zlato, jer imam srebro i bronzu. Takođe, i Zorana Arunović, koja je na ovom prvenstvu osvojila tri medalje, imala je srebrnu i bronzanu medalju, ali je i njoj zlato nedostajalo. Za zlatnu medalju borile smo se sa Italijankama, a rezultat je na kraju bio 17:9. U pojedinačnom natupu, nije bilo dovoljno rezultata za finale, pa sam završila takmičenje na 20. poziciji. Nisam razočarana, moglo je bolje, pet krugova je nedostajalo, ali to je samo znak da ne treba da stajem. Uvidela sam greške koje ću svakako popraviti. Predstoji mi još rada i napredovanja – navodi naša sagovornica.
Nakon kratkog predaha, najtrofejniju kikindsku streljačicu očekuju dalja takmičenja: Međunarodni turnir u Budimpešti, a krajem oktobra Svetsko prvenstvo u Kairu, kada joj sledi novo dokazivanje za opstanak u reprezentaciji Srbije.
Pored porodice i posla profesorke fizičkog vaspitanja, Brankica Zarić nalazi mesta i za treninge, a kako kaže, nije lako da se sve uskladi:
–Međutim, kad se nešto voli, sve je moguće. Trudim se da postižem uspeh, pa je i rezultat, poput poslednjeg, lepši. Volim streljaštvo, to je nešto što me zaista ispunjava. U tome mi pomažu majka Marija i suprug Vladimir koji mi čuvaju dete, kako bih mogla da se posvetim treninzima. Hvala im na tome – kaže Brankica.
Foto: Streljački savez Srbije i privatna arhiva
