Voćarska godina još uvek neizvesna: Niske temperature ostavile posledice
Da li su i u kolikoj meri niske temperature i jutarnji mrazevi krajem zime i početkom proleća naneli oštećenja voću znaće se tačno tek nakon kretanja vegetacije, istakla je za naš radio diplomirani inženjer zaštite bilja Živanka Špirić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Kikinda.
Prolećni mrazevi su po intenzitetu svakog dana bili drugačiji. Prema podacima Poljoprivredne stručne službe Kikinda, u poslednjih desetak dana, tokom četiri noći, bilo je mrazeva od -0,2 do -3,4, koji spadaju u slabe i umerene mrazeve. Naša sagovornica napominje da je mikroklimat od voćnjaka do voćnjaka različit, iz kog razloga ne može da se da opšta slika stanja.
Eventualna oštećenja ćemo imati tek kada krene vegetacija i tada će biti poznato do kog je stepena oštećenja došlo, kaže Špirić i napominje da svaka voćna vrsta u zavisnosti od fenofaze razvića ima i različitu osetljivost:
–Kada su pupoljci zatvoreni i još nisu krenuli da se otvaraju, jabuka, kruška, kajsija, breskva i šljiva izdržavaju temperaturu od – 3,8, dok trešnja strada već na -2,2. Međutim, kada je puno cvetanje u toku, jabuka i kajsija već na -2,2 stepena izmrzavaju, a kada su tek mladi zametnuti plodovi onda je još manji mraz dovoljan da dođe do oštećenja. Tada kajsija strada već na -0,6 – objašnjava Špirić.
Naša sagovornica objašnjava da je, s obzirom na očekivane niske temperature, trebalo pristupiti nekoj od aktivnih ili pasivnih metoda borbe protiv mrazeva:
–Bilo je neophodno pristupiti nekoj od borbi protiv mrazeva, kao što su krečenje stabala, hemijska zaštita biljaka, konzerviranje toplote, pokrivanje biljaka, zamagljivanje, zadimljavanje i orošavanje. U zavisnosti od voćne vrste i fenofaze može se pristupiti izboru i tretmanu fungicidima. Jako je važno da se kod koštičavog voća, posle precvetavanja sprovede tretman protiv sušenja grana i grančica. U ovom periodu, tokom cvetanja, nikako ne treba koristiti insekticide – kaže Špirić.
