U patnji izniklo prijateljstvo: Kikinda i Narvik povezani neraskidivim vezama
Pre tačno 80 godina u norveške logore smrti depotovano je 46 Kikinđana, od koji su se kući vratila njih sedmorica. Sećanje na 6. maj 1942. godine Kikinđani nikada neće zaboraviti, a već petu deceniju, tog dana polažu se se venci na spomenik internircima koji svedoči o preživljenim užasima, ali i prijateljstvu dva naroda-spskog i norveškog.
O užasnim danima u norveškim kazamatima svedočila su sedmorica inteniraca iz Kikinde koji su preživeli svu golgotu oko 30 koncentracionih nacističkih logora. Od 1942. do 1945. godine, u Norvešku je sa područja Kraljevine Jugoslavije nasilno odvedeno najviše Kikinđana, Nišlija, Sarajlija…U najsurovijem Beisfjordskom logoru, Kikinđani su proveli najviše vremena.
–Posetio sam mesto nekadašnjeg logora Beisfjord koji je od grada Narvika udaljen oko 10 kilometara. Karakteriše ga pustoš i krš gde bukvalno trava ne raste, zbog klime i konfiguracije terena. Surovi su bili uslovi za preživljavanje, a svedočenja preživelih interniraca su stravična. Jeli su oskudno rastinje koje je tamo raslo, ali je borba za život bila jača od svih opasnosti u kojima su se našli-priča Tibor Firedi, sekretar Društva srpsko-norveškog pijateljstva.
Tokom Drugog svetskog rata Norveška je bila okupirana zemlja na čelu sa Vidkunom A. Kvislingom, lojalnom nacistima, čiji je cilj bio eksploatacija ruda i stvaranje odbrambenog bedema od SSSR i zapadnih zemalja. Za gradnju železničkih i drumskih puteva dovodili su zarobljenike iz okupiranih država.
–Norveški narod, koji se otrgao od tadašnje kvislinške Vlade koja je potpisala primirje sa nacističkom Nemačkom, želeo je da pomogne zarobljenicima izlažući se velikom riziku, a Kikinđanima je to ostalo u neizbrisivom sećanju. Oni koji su preživeli, želeli su posle Drugog svetskog rata da im se zahvale, ugoste ih i tada je počelo višedecenijsko prijateljstvo dva naroda, koje je produbljeno Deklaracijom o bratimljenju-navodi Firedi i dodaje da su čvrste veze dva naroda poljuljane tokom rata 90-tih, ali da postoji mogućnost daljeg obnavljanja prijateljstva i privredne saradnje.
Kruna prijateljstva dva naroda koja su se kroz istoriju približila u patnji i međusobnom pomaganju, ozvaničena je prvom Deklaracijom o srpsko-norveškom prijateljstvu 6. oktobra 1966. godine u Kikindi, potom i drugom 2017, a dve godine kasnije otvoren je i „Park prijateljstva“. U Norveškoj, takođe, postoji nekoliko spomen obeležja, u znak sećanja na stradale zarobljenike.
–Ono šta su preživli ostavili su u svojim sećanjima i zapisima, a Grad je njima u čast i večnu slavu podigao spomenik da se nikada ne zaboravi njihovo stradanje. Norveški narod im je puno pomogao i to se neće zaboraviti, a kao znak neraskidive istorijske veze, izniklo je prijateljstvo i bratimljenje Kikinde sa gradom Narvikom. I za buduća pokolenja nastavićemo dalju saradnju sa Narvikom i bolje povezivanje-rekao je predsednik Skupštine Grada Kikinde, Mladen Bogdan.
Zamenica gradonačelnika Kikinde, Dijana Jakšić Kiurski, ističe da Vlada Kraljevine Norveške dugo godina pomaže Srbiji i daje bespovratnu finansijsku pomoć za obnovu infrastrukture, ali i za stipendije dobrim studentima.
Spomenik kikindskim internicima izgradio je početkom 70-tih godina vajar Slobodan Kojić. Od tada, svakog 6. maja, predstavnici lokalne samouprave, boračkih udruženja i Duštva srpsko-norveškog prijateljstva na istom mestu polažu vence, da se stradanja nikada ne ponove i ne zaborave. Tim povodom, danas je u velikoj sali Kulturnog centra otvorena izložba i održano predavanje „Stradanje na severu“, kustosa istoričara Miloša Pušare.
