U patnji izniklo prijateljstvo: Kikinda i Narvik povezani neraskidivim vezama
Pre tačno 80 godina u norveške logore smrti depotovano je 46 Kikinđana, od koji su se kući vratila njih sedmorica. Sećanje na 6. maj 1942. godine Kikinđani nikada neće zaboraviti, a već petu deceniju, tog dana polažu se se venci na spomenik internircima koji svedoči o preživljenim užasima, ali i prijateljstvu dva naroda-spskog i norveškog.
O užasnim danima u norveškim kazamatima svedočila su sedmorica inteniraca iz Kikinde koji su preživeli svu golgotu oko 30 koncentracionih nacističkih logora. Od 1942. do 1945. godine, u Norvešku je sa područja Kraljevine Jugoslavije nasilno odvedeno najviše Kikinđana, Nišlija, Sarajlija...U najsurovijem Beisfjordskom logoru, Kikinđani su proveli najviše vremena.
-Posetio sam mesto nekadašnjeg logora Beisfjord koji je od grada Narvika udaljen oko 10 kilometara. Karakteriše ga pustoš i krš gde bukvalno trava ne raste, zbog klime i konfiguracije terena. Surovi su bili uslovi za preživljavanje, a svedočenja preživelih interniraca su stravična. Jeli su oskudno rastinje koje je tamo raslo, ali je borba za život bila jača od svih opasnosti u kojima su se našli-priča Tibor Firedi, sekretar Društva srpsko-norveškog pijateljstva.
Tokom Drugog svetskog rata Norveška je bila okupirana zemlja na čelu sa Vidkunom A. Kvislingom, lojalnom nacistima, čiji je cilj bio eksploatacija ruda i stvaranje odbrambenog bedema od SSSR i zapadnih zemalja. Za gradnju železničkih i drumskih puteva dovodili su zarobljenike iz okupiranih država.
-Norveški narod, koji se otrgao od tadašnje kvislinške Vlade koja je potpisala primirje sa nacističkom Nemačkom, želeo je da pomogne zarobljenicima izlažući se velikom riziku, a Kikinđanima je to ostalo u neizbrisivom sećanju. Oni koji su preživeli, želeli su posle Drugog svetskog rata da im se zahvale, ugoste ih i tada je počelo višedecenijsko prijateljstvo dva naroda, koje je produbljeno Deklaracijom o bratimljenju-navodi Firedi i dodaje da su čvrste veze dva naroda poljuljane tokom rata 90-tih, ali da postoji mogućnost daljeg obnavljanja prijateljstva i privredne saradnje.
Kruna prijateljstva dva naroda koja su se kroz istoriju približila u patnji i međusobnom pomaganju, ozvaničena je prvom Deklaracijom o srpsko-norveškom prijateljstvu 6. oktobra 1966. godine u Kikindi, potom i drugom 2017, a dve godine kasnije otvoren je i „Park prijateljstva“. U Norveškoj, takođe, postoji nekoliko spomen obeležja, u znak sećanja na stradale zarobljenike.
-Ono šta su preživli ostavili su u svojim sećanjima i zapisima, a Grad je njima u čast i večnu slavu podigao spomenik da se nikada ne zaboravi njihovo stradanje. Norveški narod im je puno pomogao i to se neće zaboraviti, a kao znak neraskidive istorijske veze, izniklo je prijateljstvo i bratimljenje Kikinde sa gradom Narvikom. I za buduća pokolenja nastavićemo dalju saradnju sa Narvikom i bolje povezivanje-rekao je predsednik Skupštine Grada Kikinde, Mladen Bogdan.
Zamenica gradonačelnika Kikinde, Dijana Jakšić Kiurski, ističe da Vlada Kraljevine Norveške dugo godina pomaže Srbiji i daje bespovratnu finansijsku pomoć za obnovu infrastrukture, ali i za stipendije dobrim studentima.
Spomenik kikindskim internicima izgradio je početkom 70-tih godina vajar Slobodan Kojić. Od tada, svakog 6. maja, predstavnici lokalne samouprave, boračkih udruženja i Duštva srpsko-norveškog prijateljstva na istom mestu polažu vence, da se stradanja nikada ne ponove i ne zaborave. Tim povodom, danas je u velikoj sali Kulturnog centra otvorena izložba i održano predavanje „Stradanje na severu“, kustosa istoričara Miloša Pušare.
