Svetski dan zdravlja obeležen pod sloganom „Naša planeta – naše zdravlje“
Svetski dan zdravlja, 7. april, ove godine posvećen je očuvanju zdrave životne sredine i obeležava se pod sloganom „Naša planeta, naše zdravlje”. Vazduh, voda i hrana neophodni su za opstanak svih živih bića, a dobro zdravlje neraskidivo je povezano sa zdravom životnom sredinom. Ovogodišnja kampanja obeležava se sa ciljem podizanja svesti o uticaju zagađenja vazduha, vode i hrane na zdravlje i mogućim posledicama, kao i u cilju podsticanja na aktivnosti i mere koje treba preduzeti kako bi se očuvala životna sredina, a time i zdravlje ljudi. Dr Branislav Hačko, specijalista socijalne medicine iz kikindskog Zavoda za javno zdravlje, kaže da čovek da bi bio zdrav mora svoje fizičke, psihičke, duhovne i socijalne sposobnosti da drži u ravnoteži:
–Socioekološki model zdravlja prepoznao je različite faktore rizika, koju utiču na tu našu zdravstvenu ravnotežu. Na nepromenjive faktore rizika ne možemo da utičemo, a to su pol, godine života i genetika, ali tu su i faktori koji direktno zavise od našeg ponašanja, u odnosu na naš stil života i našu životnu sredinu. Čovek da bi bio zdrav mora imati visok zdravstveni potencijal i zdravstveni resursi oko njega moraju biti kvalitetni, što znači da ako pazimo na ishranu, fizičku aktivnost, umerenost, vodu, sunčevu svetlost, svež vazduh, pozitivne životne stavove, isto tako moramo negovati i našu ravnotežu sa životnom sredinom, jer je to preduslov dobrog zdravlja – objašnjava dr Hačko.
U skladu sa pristupom „Jedno zdravlje” koji naglašava međuzavisnost zdravlja životinja, ljudi i životne sredine, ovogodišnja kampanja oboleževanja Svetskog dana zdravlja promoviše poruke i aktivnosti koje ilustruju uticaj na okolinu, kako ponašanja pojedinaca tako i društva u celini:
–Prva poruka je da se što više oslobodimo plastike, koristimo platnene torbe i što manje plastike u našim prodavnicama. Važno je i smanjiti zagađenje životne sredine kroz emisiju štetnih gasova iz automobila, dakle kad god možete idite peške ili biciklom. Zatim, treba izbegavati prerađenu hranu i rafinisane namirnice, a što više koristiti namirnice koje smo sami uzgojili, jer kada posadimo neku biljku u svojoj okolini, doprinećemo da životna sredina bude zdravija. Takođe, važna je štednja energije, ne moraju uvek sve sijalice biti upaljene, a strateški cilj je da se preorjentišemo na neke druge izvore energije. I, poslednja poruka je da prestanemo da pušimo. Za proizvodnju cigareta se uništi na stotine hektara šuma godišnje, plodna zemlja na kojoj se gaji duvan mogla bi da služi za gajenje nekih drugih namirnica, a dim i atmosfera kod pušača su uvek štetni, kako za pušača tako i za pasivne pušače – kaže dr Hačko.
Кlimatske promene u vidu porasta temperature vazduha, ekstremnih padavina i poplava su sveprisutne i manifestuju uticaj na biljni i životinjski svet, kao i na zdravlje ljudi. Rastuće temperature i poplave izazvane klimatskim promenama će dodatnih dve milijarde ljudi izložiti riziku od infekcije denga groznicom. Devet od deset ljudi na planeti udiše zagađen vazduh. Zagađenje vazduha uzrokovano ljudskim faktorom, na primer sagorevanje fosilnih goriva poput nafte, uglja i prirodnog gasa, doprinosi degradaciji životne sredine. Od posledica zagađenja vazduha na planeti svakog minuta 13 ljudi umre od raka pluća, srčanih bolesti i moždanog udara. Zagađenje azot-dioksidom može pogoršati respiratorne bolesti, a ovo se posebno odnosi na astmu. Širom sveta 3,6 milijardi ljudi nema bezbedne sanitarne uslove. Netretirani ljudski otpad uništava kako ekosisteme tako i zdravlje ljudi, a povrede izazvane ubodom igle od odbačenih špriceva mogu izazvati hepatitis B, C i druge zarazne bolesti. Širom sveta dve milijarde ljudi nema bezbednu pijaću vodu. Svake godine 829.000 ljudi umre od dijareje uzrokovane zagađenom vodom i lošim sanitarnim uslovima.
Od posledica upotrebe duvana svake godine umre više od osam miliona ljudi. Upotreba duvana je glavni faktor obolevanja od raka, bolesti srca, pluća.
Emisiju „Zato što volim Kikindu“ možete poslušati na ovom linku:
