Svetski dan hrane i oktobar, mesec pravilne ishrane
Svake godine 16. oktobra Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava Svetski dan hrane, na dan kada je ova organizacija i osnovana pre 75 godina. U našoj zemlji ovaj datum obeležava se od 2001. godine, uz podršku Ministarstva zdravlja. Ove godine, slogan obeležavanja 16. oktobra glasi: „Gaji, hrani, podržavaj. Svi zajedno. Naše akcije naša su budućnost“, sa fokusom na jačanje prehrambenih sistema i smanjenje broja gladnih u svetu.
Povodom obeležavanja Svetskog dana hrane i oktobra, meseca pravilne ishrane, razgovarali smo sa doktorom Goranom Abrahamom, koji je istakao zašto je važno telu obezbediti sve hranjive sastojke i zaštitne materije:
–Pravilna ishrana je jedan do najvažnijih faktora za očuvanje i unapređenje zdravlja. Zdravom ishranom unosimo kvalitetne nutrijente određene energetske vrednosti, koji omogućavaju organizmu da odoli svakom tipu stresa. Pravilna ishrana podrazumeva unošenje zdravih namirnica u određenoj količini i određenom vremenu – objašnjava dr Abraham.
Ovogodišnji Svetski dan hrane obeležava se pod sloganom „Gaji, hrani, podržavaj. Svi zajedno. Naše akcije naša su budućnost“:
–Kada pričam o zdravoj ishrani, uvek naglašavam da je najbolje da ljudi pokušaju da sami proizvedu ono što će jesti i da je važno da biramo i vrstu hrane i gde ćemo je nabaviti i kupiti. Pravilna ishrana podrazumeva i otklanjanje ili barem umanjenje unošenja nezdravih namirnica, kao što su različite grickalice, gazirani i drugi sokovi sa dodatim šećerima. Konzumiranjem takvih namirnica unosimo i štetne hemikalije, kao što su rafinisani šećeri i zasićene masti. Takva vrsta namirnica oduzima više energije da se svari nego što nam je daje i njihovom preradom u organizmu dolazi do oslobađanja toksina, najčešće slobodnih radikala, koji oštećuju ćeliju, nakon čega ona izumire ili gubi svoju funkciju i tako nastaju različite bolesti.
Koliko je pravilna ishrana važna, najbolje govore podaci o brojnim bolestima koje su posledica nepravilne ishrane:
–Kada svedemo na minimum unošenje nezdravih namirnica sprečićemo faktore rizika, odnosno tzv. oksidativni stres. On dovodi do nastanka raznih oboljenja, kao što su karcinomi, kardiovaskularne, kožne, autoimune i druge bolesti. Mitohondrijalna medicina je dokazala da se princip nastanka bolesti zasniva na nedostatku funkcije određenih ćelija u našem organizmu, koje ne mogu da se izbore sa količinom nezdravih supstanci koje ih napadaju – rekao je dr Abraham.
Svetski dan hrane, u godini kada se ceo svet suočava sa pandemijom koronavirusa, poziva na globalnu solidarnost u cilju pomoći svima, a posebno najugroženijim populacijama da se oporave od krize. Cilj je i da se poveća otpornost sistema za proizvodnju hrane na rastuće izazove uključujući klimatske promene, da se omogući da zdravstveno bezbedna hrana odgovarajuće hranljive vrednosti bude dostupna svima, kao i da se obezbedi dostojanstven život radnicima zaposlenim u proizvodnji hrane.
