Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Spasovdan

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Vaznesenju Gospodnjem, u narodu poznat kao Spasovdan. Ovaj praznik se obeležava uvek četvrtkom, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Svetih Trojica. U crkvenom kalendaru je obeležen crvenim slovom.

Spasovdan se slavi i kao krsna slava, a na ovaj dan se obavezno zakolje jagnje kao žrtva svecu. Nakon verskog obreda u crkvi, domaćini svoje goste vode kući gde ih čeka bogata trpeza. Mnogi običaji za Spasovdan sačuvani su još od prethrišćanskih vremena. Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Prema narodnim običajima na Spasovdan se muškarci ne briju, žene se ne umivaju i deca ne kupaju. Takođe, ne radi se nikakav težak posao, pošto je veliki praznik koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti. Na Spasovdan nikako ne valja spavati preko dana da se ne bi dremalo čitave godine.

Prema narodnom predanju, tog dana se spasio Bog od rđavih ljudi i otišao – vazneo se – na nebo, a ostala je i priča da je Bog pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi. Spasovdan se smatra za najsrećniji dan na koji valja započinjati sve, jer će vam u budućnosti sve krenuti na bolje. Na ovaj dan se narod obraća svecu molitvom: “Sveti Spase – spasi duše naše!”