Saša Tanackov gost šeste emisije „Ami vas pita“

U šestoj emisiji serijala „Ami vas pita“, koji se emituje na našoj frekvenciji četvrtkom od 11 časova, gost je bio Saša Tanackov, član Gradskog veća zadužen za oblast privrede i investicija. Sa njim smo razgovarali o stanju u kikindskoj privredi pod uticajem epidemije koronavirusa, o zapošljavanju u kikindskoj privredi u ovoj godini, kao i o spoljnotrgovinskom poslovanju i nivou zarada. 

U proteklom periodu kikindska privreda je bila u dobrom zamahu, a ova godina je, u svakom smislu trebalo da bude najuspšenija u prethodnih 5. Saša Tanackov naglašava da je naša privreda izvozno orijentisana i da je usmerena, pre svega, na tržište zapadne Evrope. Preko 80 posto proizvodnje plasira se u izvozu, od čega preko 70 posto ide na tržište Evropske unije:

–Kako je pandemija krenula sa istoka ka našem kontinentu, tako je i privreda, pre svega zapadnih zemalja, bila prva na udaru. To je sve polako počelo da utiče i na našu privredu. Naši partneri su uglavnom iz Nemačke, Francuske, Mađarske i Italije. Znamo kakvo je bilo proleće u pomenutim zemljama, pa je bilo očekivano da će se desiti promene koje će se reflektovati i na lokalnu privredu i lokalne izvoznike – objašnjava Tanackov. 

Zbog situacije nastale usled epidemije, pojedina privredna društva su morala da prekinu proizvodnju, kako bi se organizovala i prilagodila novonastalim uslovima. Tanackov kaže da je taj period od dve, tri nedelje, krajem marta i početkom aprila brzo prevaziđen i da su se privredna društva brzo organizovala i nastavila da rade:

– Činjenica je da će, u odnosu na plan za ovu godinu, u nekim od njih, zbog te pauze, ostvarenje biti manje. Na globalnom nivou, automobilska industrija je pretrpela možda i najveću štetu, uz turizam. Kako i mi imamo nekoliko firmi koje su snabdevači ove industrije, sve to se reflektovalo i kod nas. Tu možemo, donekle, da izuzmemo kompaniju Tisa Automotiv, fabriku koja radi za švedsku kompaniju Volvo, a znamo kako su Šveđani pristupili odbrani od koronavirusa, tako da su oni sve vreme radili, osim na samom početku. Njihov obim proizvodnje i isporuke nije smanjen, što se ne može reći za Livnicu, Le Belier i Mekafor, gde je bilo određenih odstupanja, koja će se verovatno na kraju godine svesti na 70 do 80 posto od planirane proizvodnje za 2020. godinu. 

Smanjenja radne snage je bilo, najviše u Livnici i fabrici Le Belier, gde nisu produženi ugovori zaposlenima koji su radili na određeno vreme i na određenim poslovima za koje je bilo smanjeno interesovanje dobavljača. Takva situacija je bila i u manjem delu Mekafora, što će biti nadoknađeno novom investicijom i novim zapošljavanjima u ovoj kompaniji:

–Iz tog razloga, veoma je važan novi proizvodni program. Očekivanja kompanija koje se bave automobilskom industrijom su da će naredna godina biti stabilnija. Svi se, u skladu sa epidemiološkom situacijom, strogo pridržavaju svih mera i propisa, kako bi sačuvali zdravlje zaposlenih, a samim tim i planiran i moguć obim proizvodnje – kaže Tanackov. 

Kada je u pitanju ostatak privrede, situacija u tekstilnoj industriji je dobra, što pokazuje podatak da „Kalcedonija“ ima 145 radnika više nego na početku godine. 

–I u fabrici „Zopas“ ima više zaposlenih nego na početku godine, delom zbog linije koja je iz Rumunije prebačena u Kikindi, a delom zbog angažovanja naših radnika koji rade u njihovoj fabrici u Velikom Semiklušu. Plan je da se deo proizvodnje iz Rumunije prebaci u Kikindu, tako da možemo očekivati nova zapošljavanja, čak i u ovim uslovima. Dalji tok epidemije će svakako diktirati kojim će se to tempom dešavati, ali to su svakako lepe vesti – kaže Tanackov. 

Ono što je najviše remetilo ekonomsku sliku života u našem gradu prethodnih meseci je situacija u turističkim agencijama, sektoru ugostiteljstva i kod vlasnika smeštajnih kapaciteta:

–Zbog epidemioloških mera putovanja su bila onemogućena, tako da je taj sektor pretrpeo verovatno i najveći teret u proteklih nekoliko meseci, te će njima biti potrebno više vremena da se oporave. Kada je u pitanju građevinarstvo, zabeležen je manji pad, ali ne toliko drastičan da bi ta grana na našem području došla u opasnost. Što se tiče prehrambenog sektora, oni su radili i sa kapacitetom većim nego što je planirano, a imamo i novo zapošljavanje u pogonu Jafe, nekadašnjem Baniniju – objašnjava Tanackov, i dodaje da su sektor naftne industrije i hemijski sektor, konkretno MSK imali velike izazove na početku epidemije, zbog nemogućnosti izvoza. Što se tiče sektora prevoza putnika u drumskom saobraćaju i on je pretrpeo ozbiljne udarce. S obzirom na to da nije bilo škole, ekskurzija i putovanja, JP „Autoprevoz“ imalo je oteženo poslovanje. 

Kada je u pitanju spoljnotrgovinsko poslovanje naše privrede, izvoz je u prvih 7 meseci ove godine manji za oko 10 posto u odnosu na prošlu godinu, a uvoz za oko 9 posto:

–Izvoz je za prvih sedam meseci bio 103,6 miliona evra, a uvoz 50 miliona evra. I dalje, decenijama unazad, imamo veći izvoz od uvoza. I u ovim uslovima naša privreda je sačuvala vitalnost i tržišta i to nam je garant da će, ukoliko sledeće godine ne bude neplaniranih dešavanja, izvoz biti na očekivanom nivou. Iz tog razloga, možemo očekivati i nova zapošljavanja. 

Što se tiče nivoa zarada, Kikinda konačno može da se pohvali da ima najveće plate u Severnobanatskom upravnom okrugu. Republički zavod za statistiku je poslednji izveštaj objavio za jul mesec, kad je prosečna neto zarada u našem gradu bila 55 455 dinara, odnosno oko 469 evra. U istom periodu prošle godine, plate su bile za oko 6 000 dinara manje. Kikinda se približava republičkom proseku, za kojim je ranijih godina zaostajala i za oko 100 evra. 

–Tu se vidi jedan osetan napredak. Može se zapaziti i takmičenje između poslodavaca u Kikindi, da kvalitetne radnike zadrže, time što će im stvoriti bolje uslove za rad i omogućiti bolju zaradu. U razgovoru sa najvećim firmama u gradu, očekivana su povećanja zarada do kraja godine, iz razloga što se u sledećoj godini planira veći obim poslova. Prema evidenciji, krajem aprila bilo je 14 586 zaposlenih, a sredinom septembra, prema poslednjoj prijavi poslodavca, 14 744, odnosno 158 zaposlenih više – kaže Tanackov.