Sa farmaceutom na radiju: Šta je mit, a šta istina kada je nega kože u pitanju?

Uprkos širokom spektru fizioloških funkcija koje koža ima, ona je verovatno najpoznatija po tome što je najveći organ tela. Koža je takođe naš najvidljiviji organ. Pošto je tako vidljiva, koža je takođe postala ciljni organ za širok spektar proizvoda, od kojih mnogi obećavaju blistaviju, zdraviju i mlađu kožu. O tome šta su mitovai, a šta istina kada je nega kože u pitanju razgovarali smo u emisiji „Sa farmaceutom na radiju“ sa specijalistom farmacije Kristinom Kovačević.

Naša sagovornica napominje da, uprkos unosnoj popularnosti i bez obzira na cenu, nijedna krema za kožu ne može zaštititi kožu od starenja na neodređeno vreme:

– To je samo marketinški trik i svakako nije istina. Naravno, to ne znači da ne treba odustati od primene krema, naprotiv. Jednostavnim hidratantnim kremama može se postići dosta toga u smislu zadržavanja vode i održavanja elastičnosti kože. Kreme koje sadrže retinoide mogu poboljšati efekte fotostarenja. Svakako, najvažnija intervencija u usporavanju procesa starenja kože je korišćenje kreme za sunčanje. Dakle, primena krema je i te kako bitna za održavanje zdrave i blistave kože, ali ne treba očekivati da ijedna od njih može zaustaviti vreme.

Kada je u pitanju verovanje da voda za piće održava kožu hidratizovanom, Kovačević kaže da je ovo poluistina:

– Samo u određenim, retkim trenucima, unos vode za piće direktno utiče na kožu i to u ekstremnim slučajevima, kao što su toplotni udar ili teška dehidracija organizma. Voda za piće samo održava kožu hidratizovanom, u smislu da voda održava telo hidriranim, pa tako i kožu kao najveći organ tela. To znači da i pored dovoljnog unosa vode, kožu treba negovati i spolja primenom krema za lice i telo kremama koje zahvaljući svom sastavu obezbeđuju hidrataciju kože tokom čitavog dana – objašnjava Kovačević. 

Još jedan mit, kada je nega kože u pitanju je i da je antibaketrijski sapun najbolji za tu svrhu. Prirodni mikrobiom kože je od vitalnog značaja za održavanje zdrave kože, a korišćenje antibakterijskih sapuna može poremetiti tu prirodnu ravnotežu, naglašava Kovačević. Redovno uklanjanje i dobrih i loših bakterija nije uvek najbolja ideja, osim ako niste u situaciji u kojoj je to važno, na primer, ako radite u zdravstvenom sitemu, u prehrambenoj industriji ili naravno, tokom pandemije.

Na pitanje da li je svako izlaganje suncu štetno za kožu, Kovačević odgovara: 

– Svako izlaganje suncu uzrokuje izvestan stepen fotooštećenja, ali izvesno izlaganje suncu je od suštinskog značaja za pojačavanje sinteze vitamina D, posebno za ljude u regionima koji su udaljeniji od ekvatora. Sunce glavni izvor vitamina D, koji je važan za zdravlje kostiju i može igrati ulogu u imunološkom sistemu. Takođe, znamo da UV izlaganje suncu ima antiinflamatorna svojstva koja mogu biti korisna kod nekih stanja kože, kao što su psorijaza, ekcem i pruritus. Međutim, ove prednosti moraju biti uravnotežene sa rizikom od raka kože, za koji znamo da je direktno povezan sa izlaganjem UV zračenju. Zato je važno preporučivati korišćenje kreme za sunčanje visokog faktora, nošenje odgovarajuće odeće i boravak u hladu između 11 i 15 časova tokom sunčanih dana.

Kada je u pitanju zarastanje rana, Kovačević ističe da je sveprisutan mit da im je potreban vazduh da bi brže zarasle: 

– Rane ipak bolje zarastaju u čistom, vlažnom okruženju. Istraživanje je pokazalo da ćelije bolje migriraju da bi započele i nastavile zarastanje u vlažnom okruženju, posebno u ranim fazama zarastanja. Idealno je u početku držati ranu prekrivenu gazom, koja je natopljena lekovitim preparatom, a pred kraj procesa zarastanja, kada se formiraju novo vezivno tkivo i mikroskopski krvni sudovi, trebalo bi ranu otkriti, jer vazduh može pomoći u ovom stadijumu procesa zarastanja.