„Sa farmaceutom na radiju“: Kristina Kovačević o sportskim povredama

Kada stigne proleće i toplije vreme, u nama se javlja potreba za pokretom, aktivacijom i za učestalijom rekreacijom. Fizička aktivnost je i te kako bitna za očuvanje zdravlja i nju ne bi treblo da praktikujemo samo kao pripremu tela za lepše vreme, leto, bazen ili more, nego bi trebalo da bude naš saveznik tokom cele godine u cilju očuvanja zdravlja. Kako većina ipak praktikuje treninge sezonski, upravo s početkom proleća su i češće sportske povrede, kaže naša sagovornica, specijalista farmacije kristina Kovačević:

– Mi kao najdostupniji zdravstveni radnici smo oduvek bili neko kome će se pacijent prvo obratiti da dobije savete u vezi sa manjim zdravstvenim problemima. Prvo i osnosvno važno je isključiti prisustvo eventualnih alarmantnih simptoma kao što su: prelom ili dislokacija, otečeni ekstremitet ili zglob, intenzivan bol, utrnutost i peckanje, ograničena pokretljivost ili nemogućnost kretanja udova, prisustvo otoka, modrica ili krvarenja. Ukoliko je prisutan neki od ovih simptoma pacijenta je neophodno odmah uputiti lekaru – napominje Kovačević. 

Kada kod pacijenta nisu prisutni alarmantni simptomi, odnosno kada su sportske povrede manje i ne zahtevaju formalnu procenu od strane lekara, postoji nekoliko opcija koje mogu biti prikladne i koje farmaceut može ponuditi u apoteci. Prvo i osnovno kod ovakvih povreda je pridržavanje PRICEM režima, koji podrazumeva: zaštitu (npr. zglob), mirovanje po potrebi, ledene obloge, kompresiju, bandažiranje, podizanje povređenog ekstremiteta i analgetike. Kao deo ovog režima ledene obloge, odnosno krioterapija je široko cenjena zbog svoje sposobnosti da ograniči obim upale unutar akutno povređenih tkiva inhibiranjem oslobađanja histamina i smanjenjem aktivnosti neutrofila, kolagenaze i leukocita: 

– Krioterapija izaziva lokalnu vazokonstrikciju, smanjujući obim hematoma, a smanjenje obima upale nakon povrede ubrzava povratak u normalnu funkciju. U apoteci mi možemo predložiti nekoliko modaliteta krioterapije. Pacijentu se može savetovati primena kese sa kockicama leda ili drobljenim ledom, ali i ponuditi pakovanja za višekratnu upotrebu koja mogu da se hlade u frižideru i koriste kao hladni oblog. Pacijenta sa akutnim povredama treba savetovati da primenjuje krioterapiju u prvih 48 do 72 sata nakon povrede, jer korisnost krioterapije opada nakon ovog vremena. Led i elevaciju treba periodično koristiti tokom prva 24 sata nakon akutne povrede. Povređeno područje treba da bude podignuto iznad nivoa srca kako bi gravitacija olakšala drenažu tečnosti, što smanjuje otok, a samim tim i bol. Uobičajeni režim krioterapije za povrede kao što je uganuće skočnog zgloba je primena hladnog obloga 20 minuta jednom ili dva puta dnevno. Pacijenta treba savetovati o nekoliko mera predostrožnosti sa krioterapijom koje sprečavaju povrede. Pakovanje gela za višekratnu upotrebu treba staviti u frižider, a ne u zamrzivač, kako bi se sprečile promrzline. Krioterapiju ne treba primenjivati duže od 20 minuta ili nakon što se oseti da je tretirano područje utrnulo. Nakon toga se pravi pauza od 20 minuta, pa se postupak može ponoviti još jednim hlađenjem od po 20 minuta. Kako bi hladni oblog ostao pričvršćen pacijentu možemo savetovati primenu elastičnog zavoja. Omotavanje povređenog ekstremiteta elastičnim zavojem za kompresiju smanjuje edem i bol. Naravno, zavoj ne treba da se umotava previše čvrsto jer to može izazvati otok u distalnom ekstremitetu – objašnjava naša sagovornica. 

Za ublažavanje bola koji nastaje usled akutne povrede nakon 48 do 72 sata od sportske povrede, odnosno nakon što prođe period preporučljiv za primenu krioterapije, korisno je zagrevanje bolnog mesta. Kao vid tople obloge mogu se koristiti flaše napunjene toplom vodom ili termofor. Težina flaše i termofora je problematična, jer je povreda obično osetljiva na pritisak. Takođe, problem je što pacijent ne može da pričvrsti bocu ili termofor sa toplom vodom za telo da bi obavljao normalne svakodnevne aktivnosti. Farmaceuti u ovom slučaju mogu pacijentima ponuditi pakovanja za višekratnu upotrebu koja se mogu zagrevati u toploj vodi ili u mikrotalasnoj pećnici i koristiti se kao topli oblog. Ova pakovanja obično sadrže, glinu, gel ili perle. Upotreba ovih višekratnih pakovanja tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti je takođe upitna, jer se većina ne može pričvrstiti za telo. U terapiji sportskih povreda vrlo često se primenjuju topikalni preparati koji greju ili hlade: 

– Ovi preparati primenjeni lokalno daju osećaj toplote (npr. metil salicilat, kapsaicin) ili hladnoće (npr. mentol, kamfor). Iako su vrlo često korišćeni ovi preparati nisu najbolji terapeutski izbor za sportske povrede iz dva razloga. Prvo, postoji široko rasprostranjena zabluda da su ovi proizvodi korisni za osnovne sportske povrede. Međutim, malo je dokaza da su ovi preparati u stanju da poboljšaju povređena tkiva u bilo kojoj meri. Njihova upotreba daje osećaj da je izabrana efikasna terapija i samim tim je malo verovatno da će pacijent tražiti efikasniju terapijsku opciju. Drugo, primena proizvoda koji ne poboljšavaju stanje povređenog tkiva, ali pružaju površinski osećaj toplote i/ili hladnoće može prikriti bol koji nastaje usled sportske povrede. Dakle, pacijent može osetiti da se stanje poboljšalo i nastaviti sa aktivnostima kada bi u stvari trebalo da miruje ili da potraži medicinsku pomoć. Bavljenje sportom u ovakvim situacijama može povećati stepen povrede i značajno produžiti period rehabilitacije. Ukoliko se ipak iz nekih razloga odlučimo da preporučimo ove proizvode, pacijentu treba saopštiti nekoliko mera predostrožnosti. Na primer, ovi preparati se ne smeju koristiti kod pacijenata mlađih od 2 godine, niti ih treba koristiti ako simptomi traju duže od 7 dana. Treba ih koristiti samo 3 do 4 puta dnevno i prekinuti sa njihovom upotrebom ako se stanje pogorša. Područje ne treba previjati, a sredstva ne nanositi na rane ili oštećenu kožu. Nikada ih ne bi trebalo koristiti sa bilo kojim izvorom spoljašnje toplote, kao što je termofor – napominje Kovačević. 

Kontrola bola obično uključuje i upotrebu oralnih analgetika, obično paracetamola ili nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL). NSAIL treba izbegavati kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom, dehidracijom, poremećajima koagulacije ili ako u anamnezi imaju gastritis ili peptički ulkus. Naša sagovornica na kraju napominje da se, ukoliko bol traje duže od 72 sata nakon naizgled manje povrede, preporučuje upućivanje lekaru.