„Sa farmaceutom na radiju“: Kristina Kovačević o napicima koji izazivaju dehidrataciju
Hidratacija je veoma važna za zdravlje celog organizma. Kako bismo osigurali da naše telo bude hidrirano tokom celog dana, na raspolaganju nam je veliki broj napitaka. Međutim, neki od njih mogu izazvati suprotan efekat. Na optuženičkoj klupi, kaže specijalsita farmacije Kristina Kovačević, naći ćemo alkohol, kafu, energetska pića, gazirane i voćne sokove, kao i kokosovu vodu:
–Glavni krivac za dehidrataciju organizma je alkohol. U većini kafana uz alkoholno piće dobijete i čašu vode, jer nam je voda neophodna da se smanji mogućnost dehidratacije organizma uzrokovane alkoholom. Istraživanja su pokazala da kod starijih muškaraca postoji rizik od dehidratacije, ukoliko se uzimaju umerene količine pića sa većim procentom alkohola, jer ona izazivaju diuretički efekat, odnosno povećano izlučivanje urina. To ne važi za pića sa manjim procentom alkohola, kao što su pivo i sider – objašnjava Kovačević.
Studijom iz 2018. godine utvrđeno je da alkohol deluje inhibitorno na vazopresin, supstancu u našem organizmu, koja deluje kao antidiuretik. Kada je ona inhibirana, dolazi do većeg izlučivanja tečnosti i dehidratacije organizma:
–Zato je jako bitno da apelujemo na sugrađane, da u ovom prazničnom periodu, ukoliko konzumiraju alkohol, da ga piju zajedno sa vodom, kako bi osigurali adekvatnu dehidrataciju organizma, ali i prevenirali mamurluk narednog dana.
Kafa ne izaziva dehidrataciju u tolikoj meri kao alkohol, ali je dobro i uz ovaj napitak uzimati dovoljnu količinu vode:
–Velike količine kofeina mogu dovesti do diuretičkog efekta i posledučne dehidratacije. Tokom dana možete uzeti do 400 miligrama kofeina, međutim to ne podrazumeva samo kafu, tako da se kofein sabira. Kofein se nalazi i u nekim gaziranim sokovima, energetskim napicima, crnom i zelenom čaju, kao i u čokoladi. Zato je važno kafu piti u umerenim količinama, uz što veći unos tečnosti, tačnije vode.
Kada su u pitanju gazirani sokovi i energetska pića, oni sadrže i šećere ili zaslađivače:
–Problem su i kupovni voćni sokovi, jer i oni sadrže dosta praznih kalorija, u vidu šećera. Nemaju ni dovoljni nutritivni efekat, u smislu vitamina i minerala koje unosite kada jedete voće. Osim toga sadrže određene zaslađivače koji stvaraju lažan pozitivan efekat na receptore za slatko. Iz tog razloga vam se sve više i više jede slatko. Zato je detetu uvek bolje dati voće ili vodu, umesto kupovnih sokova – objašnjava Kovačević.
