Prvi maj – Međunarodni praznik rada

Prvi maj, odnosno Međunarodni praznik rada, jedan je od najrasprostranjenijih praznika na svetu, a obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije iz maja 1886. godine, kad su radnici u Čikagu stupili u štrajk, zahtevajući osmočasovno radno vreme. Male nadnice, dnevni rad od 12 do čak 18 sati i život na ivici bede bili su povod za niz štrajkova u kojima su zahtevani uslovi rada i života dostojni čoveka. Do kulminacije je došlo u Čikagu, u maju 1886. godine, kad je na ulice izašlo skoro 40.000 pripadnika radničkog pokreta. Oni su svoje zahteve simbolično istakli u tri osmice: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog uzdizanja. Međutim, vlast je na demonstrante poslala policiju, posle čega je usledio žestok sukob u kojem je šest radnika ubijeno, a njih pedesetak ranjeno. Petoro vođa štrajka je osuđeno na smrt, a trojica na dugogodišnju robiju.

Tri godine kasnije, 1889. na prvom kongresu Druge internacionale odlučeno je da će se svakog 1. maja održavati demonstracije dok god radnici i radnice ne izbore pravo na dostojan život i rad. Već od sledeće godine taj dan je počeo da se slavi kao Međunarodni dan opšte solidarnosti radništva. Poslednjih godina, Međunarodni praznik rada u svetu se obeležava raznim akcijama i demonstracijama, čija je suština borba za prava radnika, kraće radno vreme, bolje plate i zaštitu na radu.

U našoj zemlji je Prvi maj u kalendaru rezervisan i kao dan za odmor i opuštanje uz društvo i porodicu. Po pravilu, to je neradan dan, pa se uglavnom proslavlja porodično ili u većim društvima, na „urancima“ u prirodi, uz roštilj, pečenje i pesmu. Tako je u Kikindi najpopularnije izletište Simićev salaš, a tu su i Plava banja, Vodice, odnosno okupljanje po vikendicama. Imajući u vidu epidemijsku situaciju, a s obzirom na paljenje vatre radi pečenja mesa, mi ćemo, uz čestitke za prvomajske praznike, apelovati na sve građane da budu odgovorni kao i do sada i da uživaju kako to i priliči kulturnim ljudima.