Pravoslavni vernici slave Uskrs: Hristos vaskrse
Srspka pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Uskrs, jedan od najvećih i najradosnijih hrišćanskih praznika, na kojem se temelji celo hrišćanstvo, a koji slavi to što je Isus Hrist svojim vaskrsenjem pobedio smrt. Vaskrs se slavi tri dana, tokom kojih se vernici pozdravljaju pozdravom “Hristos vaskrse“ i odgovaraju sa „Vaistinu vaskrse“. Uskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, koji spada u najstrože postove, a prvi mrsni zalogaji trebalo bi da budu uskršnja jaja koja, se prema običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene Hristove krvi.
Pravoslavni vernici u Kikindi prisustvovali su u velikom broju litrugijama u hramovima svetog Nikole i svetih Kozme i Damjana:
–Dvadesetak godina sam u ovom hramu i ovo je prvi put da imamo čak 600 pričesnika. To je pokazatelj da je naša vera prava i da je vaskrsli Isus Hrist uvek tu da nas okupi – poručio je jerej Nikola Mišković.
Uz veliki broj vernika, na liturgiji su bili i predstavnici Gradske uprave. Gradonačelnik je svim sugrađanima čestitao je Uskrs i poželeo dobro zdravlje:
–Uskrs je najradosniji porodični praznik, koji slavi pobedu života nad smrću. Svima želim dobro zdravlje, mnogo sreće i radosti, i da sve izazove i probleme zajednički prebrodimo – poručio je gradonačelnik Mladen Bogdan.
Prema predanju, u subotu po raspeću na krst su došli prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba, jer su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti njegovo telo i da će tako narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao što je i najavljivao. U nedelju je, prema verovanju, Hristos vaskrsao iz mrtvih, pošto je njegov grob ostao prazan i tako pobedio smrt i svim ljudima darovao večni život. Vaskrsenje Isusa Hrista je temelj hrišćanstva i sva vera i propoved Hristovih učenika, a kasnije i svakog hrišćanina, niče iz tog najvažnijeg Hristovog dela. Vaskrsenje Hristovo, pored srpske, danas obeležavaju ruska, rumunska, grčka, bugarska i etiopska crkva.
