Pravoslavni vernici danas slave Uskrs
Hrišćani koji poštuju julijanski kalendar obeležavaju danas najveći hrišćanski praznik – Uskrs, na kojem se temelji celo hrišćanstvo, a koji slavi to što je Isus Hrist svojim vaskrsenjem pobedio smrt. Vaskrs se slavi tri dana tokom kojih se vernici pozdravljaju pozdravom “Hristos vaskrse“ i dogovaraju sa „Vaistinu vaskrse“. Uskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, koji spada u najstrože postove, a prvi mrsni zalogaji trebalo bi da budu uskršnja jaja koja, se prema običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene Hristove krvi.
Na liturgiji, crkva u Hristovo ime prinosi Bogu žrtvu hvale, koja obnavlja spomen na njegovu smrt i vaskrsenje. Vernici se, posle molitvi i preobraženja darova – hleba i vina, u telo i krv Hristovu, pričešćuju tim darovima i ulaze u zajednicu sa Hristom. Pravoslavni vernici u Kikindi, takođe su obeležili najveći hrišćanski praznik:
–U našem gradu se, hvala Bogu, zaista dosta vernika pričestilo. Iz godine u godinu narod dolazi u sveti hram i okreće se svojoj veri i jedinoj nadi za spasenje. Sva radost naše vere upravo je u ovom prazniku koji danas proslavljamo, Vaskrsu. Da Hristos nije vaskrsao, ovaj život bi bio besmislen, ne bismo imali nadu u izbavljenje od svih muka i problema koje svaki čovek ima – poručio je protojerej Vujadin Stokić.
Uz veliki broj vernika, u Hramu svetog Nikole, na liturgiji su bili i predstavnici Gradske uprave. Gradonačelnik je sa svojim saradnicima bio i na liturgiji u Hramu svetih Kozme i Damjana, a svim sugrađanima čestitao je Uskrs i poželeo dobro zdravlje:
–Želim da svim pravoslavnim vernicima, mojim dragim Kikinđanima, čestitam najveći hrišćanski praznik Uskrs. Svima želim dobro zdravlje, da nam porodični dom da snage da održimo mir i stabilnost i da u krugu porodice obeležimo ovaj praznik u radosti – rekao je gradonačelnik Nikola Lukač.
Prema predanju, u subotu po raspeću na krst su došli prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba, jer su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti njegovo telo i da će tako narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao što je i najavljivao. U nedelju je, prema verovanju, Hristos vaskrsao iz mrtvih, pošto je njegov grob ostao prazan i tako pobedio smrt i svim ljudima darovao večni život. Vaskrsenje Isusa Hrista je temelj hrišćanstva i sva vera i propoved Hristovih učenika, a kasnije i svakog hrišćanina, niče iz tog najvažnijeg Hristovog dela. Vaskrsenje Hristovo, pored srpske, danas obeležavaju ruska, rumunska, grčka, bugarska i etiopska crkva.
