INFO Servis

Obeležen Svetski dan srca

Zavod za javno zdravlje Kikinda, u saradnji sa Domom zdravlja, Opštom bolnicom i Crvenim krstom, obeležio je danas Svetski dan srca, pod sloganom „Budi heroj svoga srca“. Tim povodom, u holu Druge zdravstvene stanice, u Svetosavskoj ulici, bila je organizovana akcija merenja krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, a svi zainteresovani mogli su da urade i EKG pregled. 

Cilj današnje akcije i obeležavanja ovog datuma  je skretanje pažnje na faktore rizika od nastanka kardiovaskularnih obeljenja na koje možemo da utičemo. Dr Ana Đurin iz ZZJZ, specijalista socijalne medicine, kaže da su na osnovu analize zdravstvenog stanja stanovništva Severnobanatskog okruga u ukupnoj strukturi obolevanja bolesti sistema krvotoka na prvom mestu:

Najčešća pojedinačna dijagnoza na teritoriji našeg okruga, prema podacima iz 2017. godine, je arterijska hipertenzija. Povišen krvni pritisak registrovan je kod svakog devetog pacijenta. Kada je u pitanju uzrok smrti, na prvom mestu su bolesti srca i krvnih sudova, sa oko 50 posto – rekla je dr Đurin. 

Da bismo ojačali i sačuvali zdravo srce, stručnjaci savetuju pravilnu ishranu, upražnjavanje fizičke aktivnosti i prestanak pušenja. Smanjen unos voća i povrća odgovoran je za oko 20 procenata pojave svih kardiovaskularnih bolesti. Nedovoljna fizička aktivnost utiče na starost krvnih sudova, a svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara za oko 18 procenata. Pušači imaju višestruko veći rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, a taj rizik se povećava sa godinama i dužinom pušačkog staža.

Doktorka Đurin napominje da je akutni infarkt miokarda jedno od najozbiljnijih stanja iz grupe kardiovaskularnih bolesti:

Simptomi akutnog srčanog udara su jak bol iza grudne kosti, koji traje duže od pola sata, i može da se širi prema rukama, vratu, vilici ili lopaticama. Taj bol prate i otežano disanje, muka, povraćanje, osećaj uznemirenosti i znojenje. Najvažnije je da se ozbiljno shvati svaki bol u grudima, i da se u slučaju pomenutih simptoma odmah obrati lekaru. Kada su u pitanju i srčani i moždani udar, postoji takozvani „zlatni sat“ za vreme kojeg postoji mogućnost spasavanja života pacijenta primenom adekvatne terapije, i postoji mogućnost za kvalitetniji život nakon preživljenog udara – objašnjava dr Đurin.

Osim promenjivih faktora rizika, postoje i oni na koje ne možemo da utičemo. Tu spadaju: godine starosti i porodična istorija kardiovaskularnih bolesti. Takođe, muškarci imaju veći rizik od ovih obeljenja od žena u premenopauzi. Kada dame uđu u menopauzu, rizik je podjednak. osobe iz pomenutih rizičnih grupa bi trebalo redovnije da kontrolišu svoje zdravlje. 

Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine, sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 17,9 miliona ljudi umre od posledica bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85 posto prevremenih smrti može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika, u koje spadaju pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. 

Pratite nas FB
error: Content is protected !!