INFO Servis

Kristina Kovačević o tome koji lekovi dovode do nedostatka vitamina u organizmu

Pojave deficita hranljivih materija izazvanih lekovima su složene. Smanjenje nutrijenata može nastati usled mnogih farmakoloških tretmana, a kod pacijenata koji uzimaju više lekova postoji veća verovatnoća da će imati deficit određenih hranljivih materija. Nijedan zdravstveni radnik ne zna bolje od farmaceuta koji lekovi i na koji način utiču na pojavu nedostatka hranljivih materija u organizmu, ali o ovome i mi sami nedovoljno pričamo sa pacijentima, kaže spacijalista farmacije Kristina Kovačević:

Dok neki deficiti hranljivih materija mogu biti namerni, na primer terapija karcinoma, drugi mogu dovesti do novih komorbiditeta ili neželjenih posledica. Stoga, pacijentima može biti potrebna suplementacija kako bi izbegli pojavu nedostatka. Od nas se očekuje da prilkom izdavanja terapije procenimo prikladnost propisnog leka za pacijenata u smislu doze, bezbednosti, interakcija lekova koji su već u njegovoj terapiji i drugih potencijalnih koristi i rizika povezanih sa upotrebom tog leka. Međutim, procena implikacija iscrpljivanja hranljivih materija izazvanih lekovima se ne sprovodi tako često – napominje Kovačević. 

Kada je u pitanju folna kiselina, odnosno vitamin B9, njen nedostatak može izazvati metotreksat, lek koji se koristi kod reumatidnog artritisa. Naša sagovornica kaže da je osobama koje uzimaju ovaj lek, propisana u terapiji i folna kiselina:

Niske doze ne dovode nužno do nedostatka folne kiseline, međutim, u praksi terapija često zahteva veće doze metotreksata. Kako se ne bi javili toksični efekti metotreksata, usled nedostataka folne kiseline, bitno je pacijente posavetovati o adekvatnom unosu ovog vitamina, kroz suplementaciju. Utvrđeno je da do nedostatka folne kiseline može uticati i antibiotik baktrim, ali klinički značaj ovog nedostatka možda nije često relevantan, zbog ograničenog trajanja terapije antibioticima. Ono što ne želimo da se desi usled nedostatka folne kiseline je megaloblastno-makrocitna anemija – objašnjava Kovačević. 

Još jedan često korišćeni lek koji može dovesti do nedostatka folata je estrogen. On smanjuje apsorpciju folne kiseline i povećava njeno izlučivanje. Pacijentkinje koje su u reproduktivnom periodu, naročito pre začeća i tokom prvog tromesečja, savetujemo da obezbede adekvatan unos folne kiseline. Estrogen takođe može izazvati nekoliko drugih nedostataka, uključujući nedostatke vitamina B2, B6, B12, vitamin C, vitamin E, magnezijuma, selena i cinka. Ovi nedostaci mogu doprineti neželjenim efektima koji se javljaju kod oralnih kontraceptiva. Enzimi pankreasa mogu da smanje apsorpciju folne kiseline i predstavljaju još jedan lek koji izaziva njen nedostatak, kaže Kovačević i napominje da je veoma važno spomenuti i nedostatak vitamina B12:

Vitamin B12 je esencijalni nutrijent za kardiovaskularnu, neurološku i hemopoetsku funkciju. Nedostatak je povezan sa višestrukim metaboličkim abnormalnostima, kao što su insulinska rezistencija i defektna sinteza neurotransmitera. Nedostatak preovlađuje među pacijentima sa dijabetesom tipa 1 i tipa 2. Ovo je posebno važno pratiti, s obzirom na to da je upotreba metformina povezana sa nedostatakom vitamina B12, a istraživanja su pokazala da svega 2,6% pacijenata suplementiraju vitamin B12 dok su na terapiji metforminom. Značajno je napomenuti da ovaj lek smanjuje B12 za najmanje 22 posto. Zato je važno proveravati nivo vitamina B12 u krvi, naročito kod starijih pacijenata, koji uzimaju velike doze ovog leka i koji ga u terapiji koriste više od 3, 4 godine. 

Kada se radi o vitaminu D, njegov nedostatak izazivaju mnogi antikonvulzivi, kao što je karbamazepin. Ovo može usporiti brzinu apsorpcije kalcijuma iz creva, dovodeći pacijente u rizik od nedostatka kalcijuma i vitamina D. Suplementaciju treba razmotriti kod pacijenata koji uzimaju antikonvulzante više od 6 meseci nakon što se potvrdi njihov nedostatak, zaključuje Kovačević. 

Pratite nas FB
error: Content is protected !!