Kristina Kovačević o tome da li melatonin zaista pomaže kod nesanice
Milioni ljudi širom susreću sa problemom nesanice, zbog čega se sve češće traži rešenje u popularnom suplementu melatoninu, koji je široko dostupan u apotekama. Melatonin je hormon koji naš mozak prirodno luči, a proizvodi ga žlezda epifiza. Kada padne mrak, ona počinje da luči melatonin i telo dobija signal da je vreme za spavanje, a kada svane, proizvodnja se smanjuje i budimo se, objašnjava specijalista farmacije Kristina Kovačević iz Farmaceutske komore Srbije:
–Melatonin se u našoj zemlji prodaje kao suplement i može se kupiti bez recepta. Jedna obimna analiza više studija pokazala je da su osobe koje su uzimale melatonin u proseku zaspale oko 7 minuta brže, spavale oko 8 minuta duže, i subjektivno ocenile da bolje spavaju u poređenju sa onima koji su uzimali placebo, odnosno lažnu tabletu. Sedam minuta zvuči malo, ali za nekoga ko sate provodi budan, i to može biti dragoceno. Melatonin se posebno preporučuje kod poremećaja ritma zbog putovanja kroz vremenske zone, kod radnika u smenama i kod poremećaja cirkadijalnog ritma, stanja u kome unutrašnji sat ne radi kako treba – kaže Kovačević.
Naša sagovornica napominje da određeni sastojci u dimu cigareta značajno smanjuje dejstvo melatonina iz suplemenata. Pušenje aktivira određene enzime u jetri koji razgrađuju melatonin mnogo brže nego inače, što znači da tableta koju popijete možda ni ne stigne da deluje kako treba. Zanimljivo je da pušenje ne utiče toliko na melatonin koji telo samo proizvodi, ali suplementarni melatonin onaj iz tablete ili spreja razgrađuje se znatno brže kod pušača, naglašava Kovačević. Kada govorimo o dozama melatonina, na ovo pitanje ne postoji jedinstven odgovor:
–U naučnim studijama korišćene su doze od 0,1 mg do 10 mg, a preparati se obično uzimaju 30 minuta do 2 sata pre spavanja. Česta zabluda je da veća doza znači i bolje dejstvo. Kod melatonina to nije slučaj. Mnogi stručnjaci preporučuju da se počne sa najmanjom dozom od 0,5 do 1 mg i da se ona po potrebi postepeno povećava. Veće količine ne moraju doneti bolji san, ali mogu povećati rizik od neželjenih efekata – kaže Kovačević.
Kod uzimanja melatonina, poseban oprez se savetuje trudnicama i dojiljama, maloj deci, starijim osobama, osobama sa bolestima jetre i na dijalizi i osobama sa autoimunim bolestima. Kada govorimo o neželjenim efektima, melatonin se generalno dobro podnosi, ali se mogu javiti pospanost tokom dana, mučnina i glavobolja:
–Dobra vest je da nema dokaza da telo razvija naviku na melatonin, za razliku od klasičnih tableta za spavanje. Ne kombinujte melatonin sa tabletama za spavanje (benzodiazepini, zolpidem), jer to može dovesti do preterane pospanosti. Oprez uz fluvoksamin, lek za depresiju i opsesivno-kompulsivni poremećaj, jer on usporava razgradnju melatonina, pa mu nivo u krvi može biti neuobičajeno visok.
