Kristina Kovačević o tome da li lek deluje isto kod žena i muškaraca
Naučna istraživanja pokazuju da lek ne dulje uvek isto kod žena i muškaraca. Muško i žensko telo se fiziološki razlikuju na više načina, od nivoa hormona do telesnog sastava i pojedinih metaboličkih procesa. Te razlike mogu uticati na to kako telo apsorbuje, raspodeljuje, razgrađuje i izlučuje lek. Upravo zato se poslednjih decenija sve više pažnje posvećuje uticaju pola na delovanje lekova i bezbednost terapije:
–Iako se mnogi lekovi propisuju u sličnim dozama, ženski i muški organizam mogu ih obrađivati na različite načine. Razlike u telesnoj građi, hormonskom statusu i metabolizmu mogu uticati na to koliko brzo lek deluje, koliko dugo ostaje u organizmu i kakav terapijski ili neželjeni efekat može imati. Jedan od važnih faktora je telesni sastav. U proseku, žene imaju manju telesnu masu i veći procenat masnog tkiva, dok muškarci imaju više mišićne mase, što može uticati na raspodelu lekova u organizmu. Na primer, lekovi koji su rastvorljivi u mastima mogu imati veći volumen raspodele i duže se zadržavati u organizmu žena. Pored toga, postoje i razlike u aktivnosti enzima u jetri koji učestvuju u razgradnji lekova, kao i u pojedinim fiziološkim procesima koji utiču na apsorpciju i izlučivanje lekova. Važnu ulogu imaju i polni hormoni, poput estrogena i progesterona, koji mogu uticati na metabolizam određenih lekova – objašnjava specijalista farmacije Kristina Kovačević iz Farmaceutske komore Srbije.
Brojna istraživanja pokazuju da žene nešto češće prijavljuju neželjene reakcije na lekove, a procene ukazuju da je rizik od određenih neželjenih reakcija kod žena veći u odnosu na muškarce. Razlozi za to mogu biti razlike u telesnoj masi, sastavu tela, metabolizmu lekova, ali i u hormonskom statusu:
–Savremena medicina sve više ide u pravcu personalizovane terapije. To znači da se prilikom izbora leka i određivanja doze uzimaju u obzir različiti faktori: pol, starost, telesna masa, druge bolesti koje pacijent ima, kao i lekovi koje već koristi. Cilj je da terapija bude što bezbednija i efikasnija za svaku osobu. Najvažnije je da lekove ne uzimamo na svoju ruku. Čak i kada je u pitanju lek bez recepta, preporučljivo je posavetovati se sa farmaceutom ili lekarom. Svaki organizam je drugačiji, a stručnjak može proceniti koja terapija i koja doza su najbezbednije i najefikasnije za konkretnog pacijenta – napominje Kovačević.
