Kristina Kovačević o farmakoterapiji akutnog bola u leđima
Bol u donjem delu leđa, koji se ponekad pominje kao lumbago ili sindrom donjeg dela leđa, je česta tegoba i može se javiti iznenada ili postepeno. Ovaj bol je izazvan pokretom fleksije-ekstenzije, savijanja u stranu, sedenjem, stajanjem i podizanjem tereta, a tokom mirovanja prolazi. Kod većine pacijenata uzrok bola u krstima ne može se identifikovati i on prolazi sam od sebe za 4 do 6 nedelja. Pacijenti ponekad napominju da bol prolazi nakon upotrebe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, kaže specijalista farmacije Kristina Kovačević:
–Po težini bolesti, bol u donjem delu leđa se može klasifikovati kao nespecifični lumbalni bol i sindrom išijasa. Nespecifični lumbalni bol je bol u krstima od donjeg rebra do glutealne linije, a sindrom išijasa je bol koji se širi u glutearni predeo i butinu duž jedne noge, zbog kompresije nervnih korenova. Sindrom donjeg dela leđa obuhvata širok spektar simptomatskih stanja, koja na osnovu dužine trajanja bola mogu da se kategorišu kao akutni, kraće od 6 nedelja, subakutni, od 6 nedelja do 3 meseca, i hronični, duže od 3 meseca. Ono što farmaceut u apoteci može da sanira jeste akutni bol – napominje Kovačević.
Pre bilo kakve preporuke terapije, objašnjava naša sagovornica, pacijentu je neophodno postaviti pitanja kada je počeo bol, kojeg je intenziteta i gde je tačno lokalizovan. U razgovoru sa pacijentom važno je isključiti ozbiljna stanja, odnosno alarmantne znakove i simptome, koji mogu da budu pokazatelj traume nerva ili drugog problema u vezi sa nervima, infekcijom ili malignim tumorom:
–Glavni cilj detaljne anamneze je da isključimo druge potencijalno opasne bolesti i stanja koja se mogu manifestovati kao lumbalni bol. Alarmantni znaci zbog kojih treba pacijenta uputiti lekaru su: pacijent ima manje od 18 ili preko 50 godina starosti, nedavna trauma, gubitak kontrole nad crevima ili retencija urina, neurološki deficiti, anamneza malignog tumora, bol tokom noći, znojenje, visoka telesna temperatura, osteoporoza, imunosupresija i dugotrajna primena kortikosteroida – kaže Kovačević.
Lečenje akutnog bola u leđima treba započeti rano, kako bi se sprečilo da stanje postane hronično, a terapija obično traje od 4 do 6 nedelja. Pacijenta treba uveriti da bol prolazi spontano, ali lečenje je tu da ublaži bol i poboljša opšti funkcionalni status:
– Pacijenta treba savetovati da razumno koristi leđa, da izbegava položaje koji pojačavaju bol, podizanje tereta, rotacione pokrete i savijanje. Vrlo je važno da se pacijent posle dan ili dva vrati redovnim aktivnostima i da nikako ne miruje u krevetu. Važno je podsticati pacijenta na aktivnost u meri u kojoj bol u krstima to dozvoljava, što će dovesti do bržeg oporavka nego mirovanje u krevetu ili posebne vežbe za donji deo kičme. Lekovima se postiže kontrola simptoma tokom dana ili nedelja u kojima se očekuje prirodni oporavak bolesnika. Lekovi su efikasniji ako se uzimaju redovno u propisanom režimu, a ne po potrebi u fazi pojačanja bolova – objašnjava Kovačević.
Kod nespecifičnog lumbalnog bola prvo treba probati paracetamol. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi su verovatno efikasniji od paracetamola, ali su povezani sa većom učestalošću neželjenih efekata i trebalo bi da su rezervisani za one kod kojih je paracetamol neefikasan. NSAIL su efikasni u simptomatskom lečenju nespecifičnog akutnog lumbalnog sindroma. Postoje čvrsti dokazi da su različiti NSAIL ekvivalentni. Pri odabiru leka treba uzeti u obzir potencijalne razlike koje ovi lekovi imaju na gastrointestinalni trakt, kardiovaskularni sistem, jetru, kao i faktore rizika za tog konkretnog pacijenta. Preporučuje se oralno lečenje, jer nema studija koje dokazuju efikasnost lokalne primene NSAIL kod akutnog lumbalnog bola. Dužina lečenja NSAIL je od nekoliko dana, najčešće, do 4 nedelje. Ove lekove treba koristiti u najmanjoj efektivnoj dozi u što kraćem vremenskom periodu:
– Ključ terapijskog uspeha je ohrabrivanje pacijenata da bol prolazi spontano, a da su lekovi tu da ublaže bol i poboljšaju opšti funkcionalni status. U naredne 2-4 nedelje neophodno je da pacijent prati povlačenje bola u donjem delu leđa, uz procenjivanje njegovog inteziteta i kvaliteta, kao i opseg pokreta. Pacijentu treba naglasiti da ako se stanje ne poboljša da se obavezno vrati u apoteku, a nama ostaje da ponovo ocenimo mogućnost postojanja drugih uzroka bola i potrebu za upućivanje pacijenta lekaru – kaže Kovačević.
