Kikinđani, verni čuvari Lazarice – jedinstvene tradicije na severu Banata

Samo se na severu Banata, u Kikindi i još u nekim mestima u okolini, Lazarica proslavlja preskakanjem vatre. To je ujedno i jedan od najlepših trenutaka kada se narod okupi, naprave se kokice, žene obično naprave krofne ili kolače, a muškarci uz koju čašicu ljute pričaju i sećaju se kako je to bilo nekih davnih dana kada su oni bili deca, pa kako se tada vatra preskakala na glavnom sokaku ili u Zelenjaku, gde se i dan danas neguje lepa tradicija našeg naroda. I zaista je Lazarica u Kikindi posebna jer nema deteta koje ne želi da preskoči vatru, da bude deo ove lepe tradicije koja ne sme da bude zaboravljena. A ni neće, jer uvek postoje oni koji, pored prirode, čuvaju i baštinu. Članovi Odreda izviđača “Proka S Plavi“ takođe su obeležili Lazaricu na način kako i dolikuje čuvarima životne sredine:

–Mi ovu lepu tradiciju našeg naroda negujemo uredno od 2016. godine i to je bio prvi projekat koji je obuhvatao baštinu i tradiciju. Tako smo prvi put počeli da obeležavano Lazaricu koja se samo kod nas obeležava na ovakav način, odnosno u Kikindi i okolnim selima. Svake godine se okupimo u velikom broju, ove godine smo doveli manji broj dece jer moramo da budemo pažljivi usled epidemijske situacije. Jako je važno da deca znaju da čuvaju traiciju jer ne možemo da idemo u budućnost, ako ne poštujemo prošlost. Deci je jako važno da znaju ko su bili naši preci, ko je ovde živeo, da moraju da budu dobri ljudi i slede tradiciju naših predaka. Uz dobar podsticaj koji im pružamo, deca su veoma zaintersovana. Mi za Uskrs farbamo jaja, pravimo za Božić kolačiće i poštujemo tradiciju naših naroda – kaže Radovan Santovac, starešina Odreda izviđača “Proks S Plavi“.

Nema ulice u Kikindi u kojoj se danas nije preskakala vatra, pravile su se kokice po sokacima, puštala muzika, a izviđači su se okupili u Velikom Parku, zapalili vatru, doveli harmonikaša, tamburaša, pevali španske pesme, pa uz piće i slatkiše uživali u druženju:

-Sve ovo je veoma značajno kako bi održali našu tradiciju, mislim da se ovo prvenstveno održava u Vojvodini i to je jako lepo što smo na neki način upravo mi deo te lepe tradicije. Takođe mi puno znači što se ovo sve održava u sadašnjoj situaciji jer se teže viđamo i ovo nam je prava prilika da se konačno malo okupimo kako bi uživali u druženju, pa na neki način i obeležili neki novi početak, nadam se mnogo lepši i bolji za sve nas. Lepo da se svi okupimo, da vidimo jedni druge, tako da mi mnogo znači. Drago mi je što se ovo obeležava, a pošto stariji ljudi kažu da se vatra preskače kako bi se veštice oterale, pa ako već treba, onda hajde da ih oteramo i živimo konačno kao i pre pandemije – dodala je Lara Kalember, izviđačica.

Uživala su deca, uživali su i nešto stariji uz vatru, kokice, kolače i muziku.

–Nisam baš potpuno upoznata sa tim zašto se baš na današnji dan preskače vatra, ali znam da sam to radila od kada znam za sebe i to mi je nešto najlepše, pogotovo kada se okupimo, kada slušamo starije kako nam pričaju neke jako zanimljive priče i dok ih slušamo kako se oni sećaju svog detinjstva. Meni je to jako lepo i mogla bih danima tako da ih slušam, zaosta sam srećna što smo se ponovo okupili jer mi je društvo jako nedostajalo – kaže mlada izviđačica, Eleonora Šipoš.

–Meni je večeras prelepo jer su došla deca u velikom broju i meni kući nije dosadno, što je najbitnije. Nisam puno naučila o ovoj lepoj tradiciji, ali ću večeras od starijih izviđača da čujem šta se zapravo dešava. Meni je drugarica Ela pričala o izviđačima i ja sam čula da je njoj jako lepo i zabavno pa sam i ja želela da pokušam sa ovim i uspela sam. Prelepo nam je u izviđačkom odredu – dodala je izviđačica Nađa Tomić.

„Lazarice“ se proslavljaju veče uoči Lazareve subote, time što se na raskršćima ulica pale vatre „Lazarice“ od suvih stabljika kukuruza ili nekih drugih suvih grana. Svetlost tih vatri simbolizuje svetlost Lazarevog vaskrsenja i radosti koje je ono donelo, ali i najavljuje svetlost Hristovog vaskrsenja koje se ima zbiti. Čak ni dan kada se to odigrava nije slučajan. Pošto se sve dešava u petak, uoči Lazareve subote, za tumačenje dubine ovog običaja nazire se i činjenica da je taj petak poslednji pred onaj Stradalni, Veliki petak.