Kako održati i unaprediiti poslovanje kroz „Zelenu tranziciju“
Danas je u Regionalnoj privrednoj komori Severnobanatskog upravnog okruga održana sednica Parlamenta privrednika u proširenom sastavu, na temu: Kako održati i unaprediiti poslovanje kroz „Zelenu tranziciju“. Sednica je održana u okviru programa „Rešavanje pitanja zaduženja i prestanka poslovanja privrednih subjekata u regionu zapadnog Balkana“, koji zajednički realizuju Pirvredna komora Srbije i Ministarstvo privrede, uz podršku Međunarodne finansijske korporacije, članice Grupe svetske banke i Vlade Švajcarske, Skeretarijata za ekonomske poslove. Posebna pažnja u programu posvećena je merama i postupcima za očuvanje vitalnosti kompanija, pravovremeno reagovanje na zahteve tržišta, izbegavanje krize, restruktuiranje poslovanja, posebno u uslovima koje su nametnuli pandemija i aktuelna kriza.
Ubrzani tehnološki razvoj, nužnost da se sa jedne strane smanjuju troškovi i racionalizuje poslovanje, a sa druge da se ulaže u zaštitu životne sredine, kao i pandemija i aktuelna situacija u svetu, suočili su privredu sa mnogim izazovima. Današnja sednica bila je posvećena tome kako prilagoditi i unaprediti poslovanje, smanjiti rizike i izbeći probleme i nesolventnost. O primeni standarda u vezi sa „zelenim poslovanjem“ na sednici je govorio Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu Privredne komore Srbije:
–Standardi se, za razliku od zakonske regulative, primenjuju dobrovoljno. Naše kompanije poslovanje usklađuju sa evropskim zakonodavstvom, ali se nedovoljno koriste standardi, kao dobar alat i mehabizam koji se može primenjivati u različitim segmentima poslovanja. Danas je bilo reči o tome kako kompanije mogu, kroz korišćenje dostupnih standarda, doprineti povećanju profita i poboljšanju konkurentnosti -rekao je Stokić.
Siniša Mitrović, iz Privredne komore Srbije, govorio je o cirkularnoj ekonomiji kao odgovoru na „zelene“ potrebe tržišta:
–Cirkularna ekonomija, odnosno ponovna upotreba, je posledica novog procesa nedostatka prirodnih resursa. Početkom milenijuma imali smo potrošnju oko 50 miliona tona prirodnih resursa, a procene su da ćemo 2030. trošiti mnogo više, zbog rasta konzumarizma i potrošnje. Zbog toga moramo pristupiti novom modelu: Proizvedi, upotrebi, proizvedi, umesto baci – objašnjava Mitrović.
