Dugogodišnji solista na fruli u Radio Beogradu: „Frula je srpski identitet, a za mene život“
Velja Kokorić (82), dugogodišnji solista na fruli u Radio Beogradu, predsednik žirija i selektor Sabora frulaša Vojvodine „Škripi đeram“ u Iđošu za finale u Prislonici, ekskluzivno za Ami Naxi radio govori o važnosti afirmacije jednog od najstarijih srpskih instrumenata za kulturu i očuvanje tradicije.
Malo je poznato da Sabor frulaša u Iđošu ima eminentnog umetnika- Velju Kokorića, koji je pored prijatelja Bore Dugića i Zorana Raičića, čelnika Sabora frulaša u Prislonici, jedan od najboljih i najznačajnijih čuvara srpske tradicije na ovom duvačkom instrumentu. Sa njom je proputovao ceo svet, svirao sa Južnoamerikancima, izvodio latinoameričku muziku, klasičnu, džez. Danas sa istim žarom, kao i pre 65 godina kada je bio na samom početku, priča o fruli sa posebnim poštovanje.
–Frula je srpski identitet i u pravom smislu treba da bude više afirmisana. Za mene je frula život, to je jedan od najstarijih instrumenata, rame uz rame sa harmonikom i violinom, Na njoj može da se svira sve, čak i klasična muzika, a meni je pružila širinu sa kojom sam upoznao razne narode i svirao u mnogim zemljama. Proizvode je i u Nemačkoj i Velikoj Britaniji-sa posebnom ljubavlju priča o omiljenom instrumentu.
Sa 17 godina postao je solista Radio Beograda, svirao je za RTV Vojvodine, snimao mnogo ploča, dobio razna priznanja.
–Za fonoteku Radio Beograda imam snimljenih preko 150 svojih kompozicijai sada pripremljenih oko 30. Pre dve godine PGP RTS izdao je u digitalnoj formi 28 mojih numera-otkriva Kokorić koji je i u devetoj deceniji još uvek solista prestoničkog radija.
Sa posebnom radošću govori o činjenici da je u Srbiji mnogo devojčica i devojaka koje sviraju frulu, ali i o entuzijazmu nekolcine koji čine na popularizaciji ovog instrumenta.
–Veoma me raduje što ima mladih žena koje sviraju frulu, to je vrlo pohvalno, jer se do sada ovaj instrument uglavnom vezivao za muškarce. Međutim, frula još nije dostigla onaj stepen afirmacije koju želimo. Nju je veoma teško svirati i ima velike mogućnosti. Da bi se upoznala frula do kraja, treba škola koje postoje u nekim gradovima, Kraljevu i Kruševcu koje mladi pohađaju ili kod nekog od nas učitelja-kaže ovaj frulaš.
