Dr Tatjana Pecarski u emisiji „Ami vas pita“ o značaju imunizacije
Gošća današnje emisije „Ami vas pita“, koja se emituje premijerno četvrtom od 11:05 i reprizno subotom u istom terminu, bila je dr Tatjana Pecarski, epidemiolog, načelnica Odeljenja za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u kikindskom Zavodu za javno zdravlje, sa kojom smo razgovarali o značaju imunizacije.
Među svim merama prevencije zaraznih bolesti, imunizacija je najbrža, najdelotvornija i ekonomski najopravdanija. Vakcinacija je ostvarila najveći učinak u očuvanju zdravlja i života ljudi i direktno je uticala na smanjenje incidencije i smrtnosti od zaraznih bolesti. Naša sagovornica objašnjava da prvi pisani podaci o primeni postupaka, koje bismo mogli smatrati pretečom imunizacije, dolaze iz Kine:
–Oni govore o utrljavanju krasta obolelih od velikih boginja, prethodno tretiranih toplotom. Ljudi su svoje kraste skidali, tretirali toplotom i utrljavali u kožu zdravih osoba – kaže dr Pecarski i dodaje da ti zapisi datiraju još iz 1. veka pre nove ere.
Dr Pecarski podseća da je Luj Paster krajem 19. veka otkrio vakcinu protiv besnila:
–Revolucionarno u tom otrkiću je bilo to što je u pitanju atenuisana vakcina, koja sadrži oslabljen virus. On se ubrizgava u telo čoveka, stimuliše organizam da stvara antitela, ali nema sposobnost da izazove bolest. Oslabljivanje virusa se sprovodila ljudskom intervencijom i prvi put je tada primenjena na čoveku.
Kada je u pitanju kalendar imnuizacije propisan zakonom, odnosno redosled davanja vakcina u odnosu na uzrast, dr Pecarski ističe da se danas koristi kombinovana petovalentna vakcina, u čijem su sastavu vakcine protiv difterije, pertusisa, tetanusa, hemofilusa i dečje paralize:
–Te bolesti su ranije dosta pustošile našu zemlju. Poslednji slučajevi difterije zabeleženi su pre oko 45 godina, dok je oboljevanje od tetanusa na nivou pojedinačnih slučajeva, među kojima su starije generacije sa nepoznatim vakcinalnim statusom. Poslednji slučaj neonatalnog tetanusa u Vojvodini zabeležen je pre 10 godina. Kada je u pitanju pertusis ili veliki kašalj, beleži se nažalost porast broja slučajeva, ali na sreću nema smrtnih slučajeva. Efekat vakcinacije protiv dečje paralize je vrlo brzo postignut, tako da se već skoro pet decenija u Vojvodini ne beleži nijedan slučaj.
Za bolesti prouzrokovane virusima ne postoji specifičan lek, zbog čega je značaj vakcinacije nemerljiv. Naša sagovornica napominje da u Vojvodini svake godine od raka grlića materice umire oko 50 žena, što je dosta velika stopa smrtnosti. Karcinom grlića materice je jedna od retkih malignih bolesti čiji je uzork poznat i koja se može sprečiti:
–Vakcina portiv humanog papiloma virusa namenjena je devojčicama od 9 do 13 godina. To jeste moja preporuka i preporuka republičkog štaba za imunizaciju. U Vojvodini je pre nekoliko godina sproveden pilot projekat, koji ej dobro prošao, bilo je veliko interesovanje roditelja, tako da se nadamo da će se i ova vakcina naći u redovnom kalendaru.
Kada je u pitanju imunizacija protiv koronavirusa, dr Pecarski kaže da je cilj vakcinacije da se obolevanje među ljudima smanji:
–Dokle god virus nailazi na osetljivu populaciju on će mutirati i jačati, što se i desilo. Kada naiđe na otpornu populaciju on će oslabiti. Cilj imunizacije je da ljudi manje obolevaju i da klinička slika bude lakša. Želimo da epidemiju stavimo pod kontrolu, a to jedino možemo postići imunizacijom.
