Dijalizirani, transplantirani i bubrežni invalidi imaju svoju šansu: Potrebna je podrška u društvu
Udruženje dijaliziranih, trasplantiranih i bubrežnih invalida “Kikinda“ organizovalo je skup povodom stručnog predavanja na temu “Mentalno zdravlje u doba pandemije“, kao i “Kućna dijaliza – prednosti i mane“. Bila je to prilika da se još jednom skrene pažnja na članove ovog udruženja kojih je stotinak, kako bi bili prepoznati u društvu i kako bi se ukazalo na sve probleme sa kojim se suočavaju. Predstavnike udruženja pozdravili su sekretar Sekretarijata za socijalnu zaštitu, Bogdan Tasovac i predsednik Skupštine Grada Kikinde, Mladen Bogdan, koji je podvukao da će lokalna samouprava uvek biti na raspolaganju članovima udruženja kako bi im se na najbolji način pomoglo:
–Grad Kikinda izdvojio je 85.000 dinara za projekat pod nazivom “Život na dijalizi“, tako da su ova predavanja deo tog projekta. Ovo nije važno samo za ljude koji se nalaze u ovoj grupi, već na sve građane Kikinde, s obzirom na to da je pandemija i te kako uticala na zdravlje svih nas. Članovima udruženja pomogli smo time što smo obratili pažnju na socijalno ugrožene, a ima ih dosta, pre svega korisnike socijalne pomoći i korisnike tuđe nege i pomoći, pa smo ih uputili kako bi ostvarili popuste na račune za utrošenu struju i gas. Veoma je važno da obratimo pažnju na ovu specifičnu grupu ljudi koji se nalaze u velikim zdravstvenim problemima i potrebna im je velika stručna i medicinska pomoć. Mi kao Grad ćemo se truditi da im pomognemo koliko god možemo i uvek ćemo se rado odazvati na sve ono što organizujemo jer smatramo da je njima potrebno puno razumevanja, podrška i puno pažnje – istakao je Mladen Bogdan, predsednik Skupštine Grada Kikinde.
Ono što je važno da se zna, jeste da bubrežni, dijalizirani i transplantirani invalidi mogu da pomognu jedni drugima, a upravo su ovakva okupljanja i način da se više pažnje skrene na njihove stvarne probleme sa kojim se članovi suočavaju, tako da su u situaciji da se nalaze na margini našeg društva, što je potpuno nedopustivo:
-Mogućnost koja se pojavila nedavno je kućna dijaliza što znači da bi se pacijenti izolovali iz bolnice i prebacili na kućno lečenje. Zaista smatram da je to jako važno za sve naše članove kojih je stotinak jer su uključene porodice što znači da se automatski duplira taj broj ljudi koji su direktno ili indirektno uključeni na dijalizu, koji dolaze organizovano, neki sopstvenim prvozom ili sanitetom. Dosta ljudi iz Sente, Ade, Čoke, Nakova, Mokrina, Banatskog Velikog Sela, odnosno iz celog Okruga, dolazi na dijalizu kod nas i svi su vrlo angažovani u onoj mogućnosti u kojoj mogu jer se radi o vrlo teškim bolesnicima, neki su čak i nepokretni, tako da se mi trudimo maksimalno da pomognemo. Veoma smo zahvalni Gradskoj upravi Kikinda koja nam je pomogla da organizujemo ovaj skup kako bi se građani na najbolji način upoznali sa ljudima koji su na margini, da im se pomogne, ukoliko je ta pomoć neophodna – istakla je Drenka Varađanin, sekretarka Udruženja dijaliziranih, trasplantiranih i bubrežnih invalida “Kikinda“.
Savez bubrežnih invalida Vojvodine sačinjen je od sedam pokrajinskih lokalnih organizacija i predstavlja vrlo važan skup ljudi kojima je neophodna pomoć. Problemi sa kojim se suočavaju invalidi u društvu nije problem samo u Kikindi, već i u celoj Vojvodini, tako da je edukacija veoma važan faktor u prevazilaženju teškoća:
–Usled pojave korona virusa i drugih problema naša organizacija je sve manja i veoma je teško raditi bez pomoći. Dosta imamo preminulih članova, dosta se organizacija ugasilo, ali se ne predajemo. Imamo udruženja u sedam vojvođanskih gradova. Naš rad podržava Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijlana i boračka pitanja i oni inače podržavaju sva udruženja. Naše je osnovno finansiranje od resornog ministarstva. Sve dodatno što se uradi na lokalu i što lokalne samouprave pomognu je velika pomoć. Ono što je jako bitno jeste da ljudi vide bubrežne bolesnike jer smo mi potpuno nevidljivi u smislu prepoznatljivosti jer često imamo probleme da nam, na primer, građani zameraju što se parkiramo na mestima predviđenim za invalide, a ne znaju u stvari o čemu se radi i sa kavim se mi teškoćama nosimo. Mi smo osobe koje svaki drugi dan moraju na dijalizu, koje svakog dana strogo vode računa o tome šta jedu i kako jedu, koliko unosimo tečnosti jer nam jedan organ uopšte ne radi. Jedino što može da nas izleči je transplantacija, ona je stopirana zbog kovida, ali se bar borimo za nas. Moja poruka za kraj je da svi stanemo na jednu stranu, da se borimo i da svi živimo što duže i kvalitetnije – poručio je na kraju predsednik Saveza bubrežnih invalida Vojvodine, Radoslav Jovičić.
