Danas je Međunarodni dan pismenosti

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) 1965. proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti. Cilj obeležavanja ovog praznika je da se istakne važnost pismenosti za pojedince, zajednice i društva. 

Prema izveštaju Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu južna i jugozapadna Azija imaju najnižu stopu pismenosti, a prate ih subsaharska Afrika i arapske zemlje. Države sa najnižom stopom pismenosti (ispod 20 procenata) su Burkina Faso, Niger i Mali.

Stopa nepismenosti među mladima starosti između 15 i 24 godine je pokazatelj sistema obrazovanja. Prema podacima iz 2015. godine na samom vrhu liste sa stopom pismenosti od maksimalnih 100 odsto izdvaja se Severna Koreja, na drugom mestu je Letonija, dok Azerbejdžan, Kuba, Estonija, Gruzija, Kazahstan, Litvanija, Poljska, Tadžikistan i Ukrajina dele treće mesto. Od ukupno 160 zemalja Srbija se nalazi na 39. mestu sa stopom od 98,1 posto.

Profesorka srpskog jezika i književnosti Ana Kovačević rekla je za naš radio koje su to najčešće greške koje pravimo:

– Kada govorimo o greškama ono što bih prvo izdvojila je rečca ne. Ona se piše odvojeno od glagola, a spojeno sa imenicama i pridevima, tako da je to prva greška koja se ističe – rekla je Kovačević.

Osim neodvajanja odrične rečce od glagola, ljudi često greše i kod pisanja rečce li, ali i kod glagola biti:

– Kod aorista glagola biti h u prvom licu nekako uvek izostaje. Često se čuje ja bi, ali se isto tako čuje i mi bi. To je greška koju često prave i đaci i koja u školama predstavlja problem oko kojeg se mi nastavnici trudimo. Dakle, pravilno je ja bih, a mi bismo – kaže naša sagovornica.

Profesorka Kovačević ističe kao problem i to što se u našem jeziku pravi velika razlika prilikom pisanja i izgovora određenih reči.

Među najčešće greške spada i pisanje zamenice ja u instrumentalu, jer ljudi veoma često ne odvajaju predlog sa od instrumentala zamenice ja – mnom.