Danas je Badnji dan
Pravoslavni vernici obeležavaju Badnji dan i Badnje veče tradicionalnim porodičnim okupljanjem za večernjom trpezom, jer sa ovim praznicima ističu i poslednji sati božićnog posta. Badnjak je po pravilu mlado cerovo ili hrastovo drvo i predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus. Prema izvornom običaju, badnjak se pali uoči praznika i gori do Božića kada se objavljuje radost Hristovog rođenja.
Na severu Banata božićni praznici imaju posebnu draž i obeležavaju se sa velikim poštovanjem i s ljubavlju, baš kao i u ostalim delovima naše zemlje. Obeležavanje ne može da prođe bez korinđanja, obreda starog 150 godina:
-Kroz sam obred i korinđalice, vidimo kako je tradicija u stvari živ organizam i kako se u stvari razvija. Kada kažemo da je nešto tradicionalno, to ne mora biti nešto staro jer svako vreme ima svoje breme, pa se tako i običaji prilagođavaju tom vremenu u kom živimo. Tako smo nekada imali koledo, koledo, a danas imamo korinđalicu daj gazda evra, dva – priča Igor Popov, umetnički rukovodilac u ADZNM ’’Gusle’’ u Kikindi.
Postoji običaj da se kuće posipaju žitom, kao i niz drugih obreda kojima se daje hrišćanski smisao jer je Hrist došao da ljude zbliži i nahrani i napoji svojom naukom i ljubavlju. U pravoslavnim kućama Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko obavezno posne trpeze – posna jela, riba, suve šljive, orasi i drugo, dok je Božić uvek prvi mrsni dan, ma u koji dan pao. Badnji dan i Badnje veče 6. januara slave sve pravoslavne crkve i vernici koji poštuju Julijanski kalendar – Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.
