Brankica stvara iđošku imperiju: „Vreteno“ kao zaštitni znak Iđoša
Vaspitač Brankica Mikalački iz Iđoša, odlučila je da po odlasku u penziju slobodno vreme iskoristi na najbolji mogući način-osnivanjem Udruženja za negovanje tradicije, narodnih običaja i rukotvorina „Vreteno“. Od početaka pre pet godina, danas je to respektabilno Udruženje koje neguje tradiciju i običaje kao neiscrpnu riznicu ručnih radova i gastronomskih specijaliteta, koje treba još otkrivati, upoznavati i tako od zaborava sačuvati.
Da nema veće kazne od zaborava, znala je Brankica Mikalački, vaspitač u penziji, koja je 36 godina provela u radu sa decom. Danas slobodno može da se kaže da je u selu na severu Banata izgradila i dalje gradi imperiju zvanu Uduženje „Vreteno“, nadaleko poznatu, najviše zbog radova kojima se vredne žene i njihovi muževi ponose, ali i peharima i medaljama koje su osvajale na takmičenjima. Brankica je jednostavno odlučila da od zaborava otrgne i razvije tradiciju duboko ukorenjenu u njenoj porodici.
–Razmišljala sam šta bi to bilo dobro da uradim u selu da privučem i mlade i odrasle. Iskoristila sam tradiciju koja je u mojoj pordici negovana, jer su i mama i baka radile ručne radove, a meni je to jednostavno bilo u krvi. Okupila sam žene koje su se vrlo rado odazvale i pridružeie se Udruženju. Svaka je sebe pronašla u onome u čemu je najbolja i sada to neguju i usavršavaju. One žene koje vezu, u tome su najbolje ili heklaju, mese slano i slatko testo, krofne, gibančice, itd.-kaže Brankica Mikalački, predsednica Uduženja „Vreteno“.
Iđoš je selo u kojem je ostalo dosta mladih preduzetnika i poljoprivrednika da radi i stvara, izdvaja se po natalitetu, što meštani izdvajaju kao značajnu stavku u današnje vreme, kada je bela kuga odavno zakucala na vrata Srbije. Brojna su udruženja koja deluju u ovoj mesnoj zajednici i doprinose razvoju sela.
– Imamo šta da pokažemo. Udruženja su veoma aktivna, svako od njih na svoj način doprinosi selu. Udruženje vinara „Šasla“ bavi se uzgojom vinove loze i proizvodnjom vina , a Udruženje „Vreteno“ ima tri manifestacije u selu u toku godine: „Uskršnje čarolije“, „Iđoške đakonije“, i „U susret badnjaku i Božiću“-nabraja sa ponosom Mikalački.
Na manifestaciji „Dan Suvače“ posvećenoj ove godine Iđošu, u jedinom sačuvanom milinu na konjski pogon u Srbiji, naša sagovornica je prezentovala delatnost svog Udruženja koje ima oko 20 članova.
–Puno radimo sa decom, predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta, organizujemo obuke za stare zanate. To želimo da sačuvamo od zaborava i da prenesemo na mlade generacije-ističe predsednica i osnivač Udruženja „Vreteno“.
Pod krošnjama starog oraha, u dvorištu Suvače, članice „Vretena“ pekle su nadaleko poznate krofne vretenuše, bilo je i hleba, masti i paprike, Udruženje vinara „Šasla“ predstavilo je svoja vina, preduzetnica Željka Gecić proizvode od aronije, a Goran Novakov knjigu „Kuvarice, odjavi se s ’ Fejsa“.
Da Suvača „oživi“
Suvača je kategorisana kao spomenik od izutenog značaja, ali je činjenica da nikada više na tom mestu konji neće okretati veliku drvenu konstrukciju za mlevenje žitarica.
–Kako Suvača ne bi bila samo statičan spomenik koji se obilazi i posmatra, oživljena je pre tri godine putem IPA projekta sa Mađarskom, a cilj zaposlenih u Narodnom muzeju bio je da Suvača bude mesto okupljanja lokalnog stanovništva i turista. Fikus je na lokalnom stanovništvu, jer pruža mogućnost da se neguje tradicija i predstavi Iđoš danas, a prošle godine Bašaid. Da se sakupe ljudi, pripovedaju i druže se kao nekada. Ovde organizujemo i programe namenjene deci, letnje kampove, i sve teme koje nisu nužno u vezi sa njenom primarnom delatnošću. Da se ne priča samo o brašnu i kukuruzu, neka da bude mesto edukacije i susreta-rekao je Dragan Kiurski, viši kustos pedagog kikindskog Narodnog muzeja.
