Četvrt veka ručne kosidbe žita: Ferenc (85) iz Sente je najstariji kosac, a radi kao da mu je 20 godina

Najvažniji godišnji posao u Vojvodini-žetva, za vojvođanskog seljaka oduvek je bila puno više od posla. Poslovi vezani uz žetvu utkali su se u društveni i kulturni život i vremenom postali simbol ovoga kraja. Prikaz, kako se nekada ručno kosilo i vršilo žito pomoću srpa i kose, tradicionalno, prve julske subote pod nazivom Severnobanatske žetelačke svečanosti, organizuje KUD „Adi Endre“ iz Sajana, već 25 godina. Pod rukama najstarijeg kosca Ferenca Kerešija (85) iz Sente, zlatnožuto klasje žita pada u snopovima, kao i kad mu je bilo 20 godina.

-Od 16 godina prvi put sam počeo da kosim žito. Radim i u 85-oj godini, mogu sve da izdržim. Kad sam bio mlađi, odlazio sam sa roditeljima zaprežnim kolima koje su vukli konji i to je bio veliki događaj. Na žitna polja odlazilo se rano ujutru, oko 3 sata. Muškarci su nosili bela odela, da se lakše boravi na suncu i obavezan šešir, a žene marame. Za dobrog kosca važno je da ima oštru kosu i dosta snage. Dolaziću ovde dokle god me zdravlje služi -priča Ferenc za Ami Naxi radio.

Svaki pravi Vojvođanin na njivu nije išao bez žene, ako nije planirao da ostane gladan. Na meniju su bile kraljice vojvođanske kuhinje -slanina i kobasica-kao i ostali delikatesi. Al’ rakija snage da, pa niz grlo lakše kliznu i slanina i čvarci, jer uz težak rad išla je i „jaka“ hrana. Margit Šarvari, osamdesetdvogodišnja Senćanka, već 62 godine odlazi da kosi žito i priprema vojvođanski „fruštuk“.

-U Senti na Gornjem Bregu, prvi put sam kosila žito kada sam imala 12 godina zajedno sa roditeljima. Nosio se doručak, a često i ručak, jer se ostajalo do sumraka. Obavezno se na njivu nosi slanina, kobasica, šunka, barena jaja i krompir, sir, kiselo mleko, proja, štrudle od višanja, jer je u vreme kosidbe njeno vreme, ali i kolači sa jabukama-nabraja Margit.

Put žitnih polja, baš kao u stara vremena, krenulo je i staro i mlado. Odeveni u bele, pamučne skute, u rukama im srpovi i kose. Dok su kosioci zlatne klasove skidali, žene su ih skupljale i zajedno ih vezivali u snopove. Tako se nekada radilo od jutra do sumraka.

-Ranije je sve bilo lepše. Nije bilo mehanizacije, sve je ručno rađeno. I polako, nigde se nije žurilo, nije bilo jurnjave. Od toga smo živeli. Družili smo se, pričali, šalili, a pustio se i glas, zapevalo se. Pomagali smo i komšijama, bilo je lepo. A danas je sve ubrzano. Ovo je prilika da lepa stara vremena otrgnemo od zaborava. Okupljamo se svake godine, da se prisetimo, uživamo i družimo. Skupimo se, odemo na njivu peške ili biciklom -kaže Andraš Varga (68) iz Ostojićeva.

Nakon doručka palio se dreš (vršalica), koji i danas kao stogodišnjak još od prve pali. Guta on snopove, te odvaja zrno od pleve. A kad iz njega zlatna zrna poteku, srećan je seljak. Zna da gladan neće biti. Zlatno zrno hranilo je nekad čitave porodice. Žetva im je hleb dala.

-Kada sam imao pet godina, moj otac je već imao kombajn, ali se zadržao i ovaj stari način kosidbe. To je nešto najlepše, jer se ljudi druže i u kontaktu su. Kao klincu najlepše mi je bilo kad smo se vraćali sa njive zaprežnim kolima, a ja sam spavao. To je bio slatki umor -priseća se Zoltan Abraham (47) iz Crne Bare.

Nekada prava muka, ali i rad sa uživanjem i ritualom, ručna kosidba žita danas je atrakcija za sve posetioce. Činjenica je da u današnje vreme mašine melju žito, ali stare običaje, po svemu sudeći, nikada neće uspeti.

Lukač: Čuvanje tradicije od velikog značaja

Gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač posetio je sa članicom GV za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici, Ramonom Tot i Valentinom Mickovski, zaduženom za kulturu i obrazovanje, Severnobanatske žetelačke svečanosti i istakao važnost održavanja ove manifestacije.

-Čuvanje tradicije je nešto što nam je obaveza zbog naših predaka, naročito što je Kikinda multinacionalna sredina i to je naša obaveza da običaje svih naroda prenosimo na buduće generacije. Grad Kikinda će i u narednom periodu podržavati ovakve manifestacije i pokušaćemo da je omasovimo. Da bude još više ekipa koje će se takmičiti na polju i pokazati veštinu ručnog košenja-rekao je Lukač.

Međunarodni karakter

Takmičenje na kom se, pored izgleda kosca i njegove ekipe, boduje oštrina kose, visina pokošene strnjike, ali i način na koji su složeni snopovi i pripremljen tradicionalni žetelački doručak, već četvrt veka ugosti ekipe iz Vojvodine, Mađarske i Rumunije.

-Za ovih 25 godina učestvovalo je preko 100 ekipa. Cilj ove manifestacije je da prenosimo mlađim generacijama kako se nekada radilo i šta nas je othranilo, ali i sklapanje prijateljstava kojih je zaista mnogo-rekla je Šara Benjocki, predsednica KUD „Adi Endre“ i predsednica Organizacionog odbora Severnobanatskih žetelačkih svečanosti.

Predsednik Saveta MZ Sajan, Zoltan Tot, izjavio je da je ova manifestacija od izuzetne važnosti za selo.

-Severnobanatskežetelačke svečanosti su od izuzetnog značaja i u regionu, ne samo u ovom delu severnog Banata. Osim čuvanja tradicije, daje počast i našim precima koji su, živeli i radili, kako bi budućim generacijama obezbedili uslove za život-rekao je Tot.