Brankica stvara iđošku imperiju: „Vreteno“ kao zaštitni znak Iđoša
Vaspitač Brankica Mikalački iz Iđoša, odlučila je da po odlasku u penziju slobodno vreme iskoristi na najbolji mogući način-osnivanjem Udruženja za negovanje tradicije, narodnih običaja i rukotvorina „Vreteno“. Od početaka pre pet godina, danas je to respektabilno Udruženje koje neguje tradiciju i običaje kao neiscrpnu riznicu ručnih radova i gastronomskih specijaliteta, koje treba još otkrivati, upoznavati i tako od zaborava sačuvati.
Da nema veće kazne od zaborava, znala je Brankica Mikalački, vaspitač u penziji, koja je 36 godina provela u radu sa decom. Danas slobodno može da se kaže da je u selu na severu Banata izgradila i dalje gradi imperiju zvanu Uduženje „Vreteno“, nadaleko poznatu, najviše zbog radova kojima se vredne žene i njihovi muževi ponose, ali i peharima i medaljama koje su osvajale na takmičenjima. Brankica je jednostavno odlučila da od zaborava otrgne i razvije tradiciju duboko ukorenjenu u njenoj porodici.
-Razmišljala sam šta bi to bilo dobro da uradim u selu da privučem i mlade i odrasle. Iskoristila sam tradiciju koja je u mojoj pordici negovana, jer su i mama i baka radile ručne radove, a meni je to jednostavno bilo u krvi. Okupila sam žene koje su se vrlo rado odazvale i pridružeie se Udruženju. Svaka je sebe pronašla u onome u čemu je najbolja i sada to neguju i usavršavaju. One žene koje vezu, u tome su najbolje ili heklaju, mese slano i slatko testo, krofne, gibančice, itd.-kaže Brankica Mikalački, predsednica Uduženja „Vreteno“.
Iđoš je selo u kojem je ostalo dosta mladih preduzetnika i poljoprivrednika da radi i stvara, izdvaja se po natalitetu, što meštani izdvajaju kao značajnu stavku u današnje vreme, kada je bela kuga odavno zakucala na vrata Srbije. Brojna su udruženja koja deluju u ovoj mesnoj zajednici i doprinose razvoju sela.
- Imamo šta da pokažemo. Udruženja su veoma aktivna, svako od njih na svoj način doprinosi selu. Udruženje vinara „Šasla“ bavi se uzgojom vinove loze i proizvodnjom vina , a Udruženje „Vreteno“ ima tri manifestacije u selu u toku godine: „Uskršnje čarolije“, „Iđoške đakonije“, i „U susret badnjaku i Božiću“-nabraja sa ponosom Mikalački.
Na manifestaciji „Dan Suvače“ posvećenoj ove godine Iđošu, u jedinom sačuvanom milinu na konjski pogon u Srbiji, naša sagovornica je prezentovala delatnost svog Udruženja koje ima oko 20 članova.
-Puno radimo sa decom, predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta, organizujemo obuke za stare zanate. To želimo da sačuvamo od zaborava i da prenesemo na mlade generacije-ističe predsednica i osnivač Udruženja „Vreteno“.
Pod krošnjama starog oraha, u dvorištu Suvače, članice „Vretena“ pekle su nadaleko poznate krofne vretenuše, bilo je i hleba, masti i paprike, Udruženje vinara „Šasla“ predstavilo je svoja vina, preduzetnica Željka Gecić proizvode od aronije, a Goran Novakov knjigu „Kuvarice, odjavi se s ’ Fejsa“.
Da Suvača „oživi“
Suvača je kategorisana kao spomenik od izutenog značaja, ali je činjenica da nikada više na tom mestu konji neće okretati veliku drvenu konstrukciju za mlevenje žitarica.
-Kako Suvača ne bi bila samo statičan spomenik koji se obilazi i posmatra, oživljena je pre tri godine putem IPA projekta sa Mađarskom, a cilj zaposlenih u Narodnom muzeju bio je da Suvača bude mesto okupljanja lokalnog stanovništva i turista. Fikus je na lokalnom stanovništvu, jer pruža mogućnost da se neguje tradicija i predstavi Iđoš danas, a prošle godine Bašaid. Da se sakupe ljudi, pripovedaju i druže se kao nekada. Ovde organizujemo i programe namenjene deci, letnje kampove, i sve teme koje nisu nužno u vezi sa njenom primarnom delatnošću. Da se ne priča samo o brašnu i kukuruzu, neka da bude mesto edukacije i susreta-rekao je Dragan Kiurski, viši kustos pedagog kikindskog Narodnog muzeja.
