Evropska nedelja borbe protiv raka grlića materice: Prevencija ključna
Ove sedmice, od 23. do 29. januara, obeležava se 17. Evropska nedelja prevencije raka grlića materice, u cilju podizanja svesti žena o ovoj bolesti i načinima prevencije, pod sloganom „Rak grlića materice, rak koji možemo sprečiti“. Kampanja ima za cilj da žene svih životnih dobi podstakne da razmišljaju o značaju očuvanja reproduktivnog zdravlja i da ih motiviše da u toku godine odvoje barem jedan dan za posetu lekaru i obave neki do dostupnih preventivnih pregleda, kojima se mogu blagovremeno otkriti rane premaligne promene, sprečiti dalji tok bolesti i njen fatalni ishod.
Rak grlića materice jedan od retkih maligniteta čiji je uzrok poznat, što znači da se može sprečiti. U više od 99 posto slučajeva raka grlića materice, prisutan je humani papiloma virus:
–HPV je virus koji može da prouzrokuje inefkciju kože ili sluzokože na različitim delovima tela. Postoje onkogeni HPV, koji izazivaju karcinom grlića materice, ali i usne duplje, ždrela, penisa, vagine i završnog dela debelog creva, a postoje i oni koji izazivaju benigne tumore, među kojima su i kondilomi. Ova infekcija je česta, ali je važno naglasiti da postoji i samoizlečenje, odnosno da u određenom procentu ova infekcija prođe bez ikakvog tretmana. Međutim, može dovesti i do benignog tumora, premalignih promena, a posle određenog vremena i do karcinoma. Prenosi se pre svega seksualnim putem, ali i kontaktom sa delovima kože i sluzokože koji su inficirani – objašnjava dr Tatjana Pecarski epidemiolog, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti kikindskog Zavoda za javno zdravlje.
Kada su u pitanju faktori rizika, naša sagovornica napominje da su to pre svega oslabljeni imuni sistem, rano stupanje u seksualne odnose, veliki broj seksualnih partnera i upražnjavanje odnosa bez zaštite. U riziku su i osobe koje ne idu redovno na kontrolne preglede, osobe koje koriste oralne kontraceptive, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i one sa čestim upalama vagine i materice. Bolest se može sprečiti, zbog čega je važno istaći značaj svih dostupnih preventivnih mera:
–Primarna prevencija podrazumeva sprečavanje nastanka ovog oboljenja, a to se sprovodi vakcinom. Najefikasnija mera u sprečavanju nastanka infekcije humanim papiloma virusom je imunizacija. Vakcina sadrži samo deo virusa, koji ubrizgan u telo imitira virus, podstiče imuni sistem na stvaranje antitela i tako sprečava da HPV prodre u naš organizam. U pitanju je dosta imunogena vakcina, jer i nakon deset godina od imunizacije održava svoj nivo antitela, odnosno sprečava ovu infekciju. Važno je napomenuti da je ona, osim što je efikasna i bezbedna. Do sada je u preko 140 zemalja dato više od 500 miliona doza ove vakcine i u preko 100 studija nije zabeležen nijedan ozbiljan slučaj neželjenih reakcija. Pozitivni primeri su pojedine zemlje, poput Švedske, Portugala, Australije, Danske i Velike Britanije, koje sprovode imunizaciju dece i beleže značajan pad stope obolevanja od raka grliće materice i ostalih bolesti izazvanih ovim virusom, za oko 80 posto– rekla je Pecarski.
Vakcina protiv HPV-a preporučuje se dečacima i devojčicama školskog uzrasta, odnosno od 9 do 19 godina, a dokazano je da je najveća efikasnost vakcinacije pre stupanja u seksualne odnose. Vakcinacijom se stvara bolji imunitet u detinjstvu, koji će se suprotstaviti infekciji koja može nastati tokom života. Dečaci se vakcinišu jer nisu samo prenosioci, nego mogu oboleti od karcinoma na drugim lokacijama, kao i od benignih tumora i kondiloma.
U našoj zemlji svake godine oko 1 000 žena oboli, a 500 žena umre od raka grlića materice:
–U Kikindi je u periodu od početka 2017. do kraja 2021. godine obolela 41 žena, odnosno 8 žena u proseku godišnje, dok je u istom periodu u proseku umrlo 7 žena godišnje, što je izuzetno visok mortalitet. Mislim da u odnosu na neki prethodni period, nema pomaka kada je u pitanju manji broj obolelih i umrlih, a Srbija je nažalost i dalje visoko rangirana u Evropi. Osim primarne prevencije, odnosno vakcinacije, važna je i sekundarna, koja podrazumeva redovne ginekološke preglede i skrining, koji se sprovodi u nekim delovima zemlje, ali ne i u našem okrugu i gradu, nažalost. Da bismo imali smanjenje stope obolevanja i umiranja, potrebno je uvesti vakcinu protiv HPV-a u obavezni kalendar imunizacije i sprovesti organizvoani skrining na rak grlića materice, u suprotnom će nam brojevi ostati isti, ili će biti i gori – napominje dr Pecarski.
Rak grlića materice je veoma podmukla bolest, a kada se već jave neki simptomi, bolest je verovatno u odmakloj fazi. Iz tog razloga veoma su važni redovni preventivni ginekološki pregledi, naglašava dr Stanislav Blažić, ginekolog:
–Redovnim ginekološkim pregledima moguće je sprečiti rak grlića materice, jer na osnovu pregleda možemo da otkrijemo premaligne promene, koje su izlečive u sto posto slučajeva. Savetuje se da se na prvi ginekološki pregled ide dve godine nakon prvog seksualnog odnosa, ili već od 18, 19. godine života. Na ginekološki pregled je potrebno ići jednom godišnje, kada se radi Papanikolau test. Ako nalaz nije dobar, rade se dodatne dijagnostičke procedure. Karcinom grlića materice je izlečiv kada se otkrije na vreme. Važna mera prevencije je i vakcinacija protiv HPV-a, koja je efikasna i bezbedna, a od juna prošle godine je i besplatna za decu oba pola. Preporučio bih roditeljima da vakcinišu svoju decu – kaže dr Blažić.
