Otvorena izložba „Naseljavanje podunavskih Švaba u Vojvodini“
Večeras je u Galeriji „Tera“ otvorena izložba „Naseljavanje podunavskih Švaba u Vojvodini“, posvećena doseljavanju Nemaca na ove prostore u 17. i 18. veku. Događaj je organizovalo Nemačko udruženje iz našeg grada.
Otvaranju izložbe prisustvovali su i predsednik Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine, predsednik Kancelarije za Banat, kao i predstavnici Nemačkog foruma iz Žombolja.
Hilda Banski, zamenica predsednika Nemačkog udruženja, objašnjava otkud naziv podunavske Švabe:
–Naseljavanje se odvijalo u tri etape: u vreme Karla VI, za vreme vladavine carice Marije Terezije i u vreme Josipa II. Svi oni koji su se doselili ovde, bez obzira iz kog dela Nemačke su došli, 1922. godine dobili su jedinstven naziv podunavske Švabe. Tako je rođeno najmlađe nemačko pleme.
Najmasovnije naseljavanje bilo je za vreme Marije Terezije, kada je od tri nemačka sela: Seul Tur, Šarlevil i Sent Hubert kasnije nastalo Banatsko Veliko Selo, kao i Hajfeld Mastort, današnji Novi Kozarci.
Otvaranju izložbe prisustvovala je i predsednica Skupštine grada, Stanislava Hrnjak, koja je napomenula da se nekih događaja iz istorije, koji su vrlo važni za sam razvoj ovog grada, retko sećamo i da retko govorimo o njima:
–Otvaranje ove izložbe je, iz tog razloga, lepa prilika da se prisetimo tih dešavanja. Te tri kolonizacije, posebno ona u vreme Marije Terezije, bile su vrlo dramatične i obeležile su jedan period u kojem su mnogi ljudi ostali bez svojih domova, ali i života. Danas ovde žive naslednici kolonista, koji su iza kolonizacije podunavskih Švaba došli u ove krajeve. Smatram da nepravedno malo govorimo o tim delovima istorije, i drago mi je što Nemačko udruženje u našem gradu posebnu pažnju posvećuje svojim precima i onome što je obeležilo njihov život – rekla je Hrnjak.
Prvi Nemci iz udaljenih grofovija stigli su u naše krajeve pre oko 300 godina, a istorija beleži da je oko pola miliona podunavskih Nemaca živelo u Vojvodini. Nemačko udruženje Kikinda osnovano je 18. novembra 2003. godine, kako bi Nemci i njihovi potomci u našem gradu, kao i ostali građani koje interesuju nemački jezik, kultura i folklor, imali mesto za okupljanje i druženje.
