Branko Kockica povodom nagrade „Raša Popov“: „Nisam Rašu ni domašio, a kamoli nadmašio“
Nakon Memorijala Miroslav Mika Antić, Mokrinčani su se odužili još jednom sugrađaninu, legendarnom književniku, publicisti i novinaru, Radivoju Raši Popovu. Nagrada koja nosi njegovo ime ove godine otišla je u ruke glumca Branka Milićevića, poznatijeg kao Branko Kockica.
Mokrinčani su ponosni na svoje sugrađane, jer su ostavili veliki trag na naše detinjstvo svojim knjigama, filmovima, emisijama i novinskim člancima. Oni koji su imali tu sreću da odrastaju uz nezaboravne emisije „Fazoni i fore“, „Radost saznanja“, „Varošarije“, „U snu san“, „Šešir bez dna“, danas se mogu smatrati povlaštenima. Nagradu „Raša Popov“ danas je primio glumac Branko Milićević.
– Raša je bio izvanredni pronalazač koji je iz svog šešira bez dna, neumorno, na radost publike, vadio razna čudesa. U tome je bio nenadmašan. Nisam ga ni domašio, a kamoli nadmašio. Međutim, Raša nije umeo da peva kao ja. Ali je od mene bio tri puta lepši. Danas je UG „Raša Popov“ iz Mokrina nagradilo mene, a Raša Popov je svojim delima zauvek nagradio sve nas. Dragi, Rašo, hvala ti!-rekao je za Ami Naxi radio Branko Kockica.
Dodao je da veruje da mnogi ne znaju da su Raša i on bili veoma slični.
–I ja sam pravi Banaćanin, diplomirao sam vrtić i prvi osnovne u Pančevu, a gimnaziju i Višu pedagošku u Zrenjaninu. Eto, sad svi znaju ko sam, ali niko ne zna da je Raša bio moj idol. Trudio sam se da budem kao on. Obojica smo glumili, on malo bolje. Obojica smo pisali priče i pesme, on mnogo bolje. Ličim na Rašu i po tome što više volim da se družim sa mališanima, nego sa velišanima-rekao je Milićević.
Književnik Radovan Vlahović družio se sa Rašom 40 godina, a svi koji su radili sa ovim Mokrinčaninom mogli su mnogo toga da nauče.
–Raša je bio neko ko nam je otkrivao nove vidike, talente i ukazivao na nove vrednosti. Svojevoljno je ušao u lik Raše pronalazača, i pokazalo se da se deci taj lik mnogo svideo. Voleli su način na koji je glumio.Tako je Raša otvorio svoje srce za sva dečija srca i obrnuto. Za sve godine dok je nastupao, bio je jedan od najomiljinijih likova dece-rekao je Vlahović.
Sećanje na Rašu Popova, junaka našeg detinjstva, upečatljive pojave, govora i naročitog načina kojim je pristupao deci i zanimljivo prezentovao svoje priče, nemoguće je da izbledi.
–Ono što je Rašu odražavalo kao velikog umetnika je njegova pojava, koja je, između ostalog, predstavljala više od realnog bića. On je sve ono što je univerzum mogao da odgovori kroz njegovo telo i senzibilitet. A to je ta lepa stvaralačka energija, pre svega široka lepeza poznavanja svega što život čini smislenijim i aktere tog života. Ono što ga je predstavljalo kao humano biće, bila je ta njegova sposobnost da komunicira sa najmlađima, da se uzdigne na njihov nivo i da detinjstvo deci predstavlja kao krunu života. U detinstvu je tražio eliksir i pospešivao je darovite, da čitaju, prate književnost, da ne padnu pod uticaj loših navika, a deca su sve s lakoćom prihvatala, jer se Raša igrao. Citiraću Miku Antića: „I sa igrom se treba igrati“, a Raša je upravo to radio-rekao je pisac Tode Nikoletić.
Veza Raše i Mokrina bila je toliko jaka da je u svakom razgovoru isticao odakle su mu koreni. Ostaće zapamćena njegova izjava: „Ne postoji osećanje da si Vojvođanin, ja se osećam Banaćaninom“.
Mokrinsko cvrkutanje
Manifestaciji „Dan Raše Popova“ prethodi dvodnevni program posvećen najmlađima, među kojima je i 25. „Mokrinsko cvrkutanje“ kada se deca druže sa pesnicima.
–UG „Raša Popov“ izdalo je jednu knjigu „Pod Rašinim šeširom“ kao zbornik pet godina manifestacije, od 2018. do 2022. Predstavili smo sve lauerate, književnike koji su uveličali program, ali i svi nagrađeni mladi autori koji su učestvovali na konkursu i dobili nagradu „Raša Popov“, rekao je predsednik UG „Raša Popov“, Živko Ugrenović.
Manifestaciju su ulepšali nastupima vrtić „Neven“, Hana Todorović, OŠ „Vasa Stajić“, plesna grupa „Dens & Soul,, Kud „Mokrin“, Neda Ibrajter, i Ena Gogić.
