Kristina Kovačević o primeni biljnih preparata kod bola u donjem delu leđa
Bol u krstima je jedna od najčešćih tegoba koje se sreću u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Lumbalni bol doživi 80 posto ljudi tokom života i podjednako je čest kod oba pola, a može se javiti iznenada ili postepeno. Bol u donjem delu leđa koji se ponekad pominje kao lumbago ili sindrom donjeg dela leđa, obuhvata širok spektar simptomatskih stanja koja na osnovu dužine trajanja bola mogu da se karakterišu kao akutni (kraće od 6 nedelja), subakutni (od 6 nedelja do 3 meseca) i hronični (duže od 3 meseca), objašnjava specijalista farmacije Kristina Kovačević:
–Po težini bolesti bol u donjem delu leđa se može klasifikovati kao nespecifični lumbalni bol i sindrom išijasa. Nespecifični lumbalni bol je bol u krstima od donjeg rebra do glutealne linije, a sindrom išijasa je bol koji se širi u glutearni predeo i butinu duž jedne noge, zbog kompresije nervnih korena. Kod većine pacijenata uzrok bola u krstima ne može da se identifikuje i taj bol prolazi nakon 4 do 6 nedelja. Pacijenti se generalno javljaju sa uzorcima akutnog bola u donjem delu leđa koji uključuju podizanje tereta, rukovanje mašinom koja vibrira, dugotrajno sedenje, učešće u sudaru motornih vozila i padove. Uloga farmaceuta ogleda se u pomoći pacijentima u razumevanju farmakoloških i nefarmakoloških intervencija koje mogu pomoći u lečenju bola u donjem delu leđa. Pravilno informisanje pacijenata o načinu nastanka bolesti i pravilno savetovanje o lečenju i ponašanju u periodu posle rehabilitacije značajno smanjuje recidive i pojavu hroničnog lumbalnog bola. Pacijenta treba uveriti da bol prolazi sponatano, ali da su lekovi tu da ublaže bol i poboljšaju opšti funkcionalni status. Iako bol prolazi spontano lečenje bola u leđima treba započeti što ranije kako bi se sprečilo da stanje postane hronično – objašnjava Kovačević.
Za ublažavanje simptoma akutnog bola u donjem delu leđa mogu se koristiti lekovi kao što su paracetamol, ibuprofen, naproksen, acetilsalicilna kiselina, kao i biljni i tradicionalni biljni lekovi koji su prihvaćeni od strane Evropske agencije za lekove i Komiteta za biljne lekovite proizvode. Upotreba tradicionalnih biljnih lekova je zasnovana na dugogodišnjem iskustvu u periodu od najmanje 30 godina, od čega 15 godina na teritoriji Evropske unije, dok za biljne lekove sa dobro poznatom primenom postoje bibliografski podaci koji pružaju naučne dokaze o njihovoj efikasnosti i bezbednosti, koji pokrivaju period od najmanje 10 godina u Evropskoj uniji.
Za sada, dokazi postoje za biljne lekove na bazi ekstrakta ploda ljute paprike koji se primenjuju lokalno i biljnih lekova na bazi standardizovanog suvog vodenoetanolnog ekstrakta kore vrbe koji se primenjuju oralno. Ostali biljni preparati koji mogu biti korisni uključuju koren đavolje kandže (Harpagophyti radix), eterično ulje korena gaveza (Symphyti radix), tinkturu cvasti arnike (Arnica montana) i etarsko ulje lavande (Lavandulae aetheroleum). Zahvaljujući rubefacijentnom delovanju, za ublažavanje bola u donjem delu leđa koriste se biljni lekovi (lekoviti flasteri i polučvrsti farmaceutski dozirani oblici za dermalnu primenu) na bazi ekstrakta ploda ljute paprike:
–Ove lekove smeju primenjivati samo odrasle osobe, starije od 18 godina. Oni se ne smeju primenjivati duže od 3 nedelje. Nakon 3 nedelje primene potrebna je pauza od 2 nedelje. Ovi lekovi mogu uzrokovati crvenilo i osećaj pečenja na mestima primene. U retkim slučajevima mogu se javiti alergijske reakcije na koži i u tom slučaju primenu treba odmah prekinuti. Njih ne smeju primenjivati pacijenti koji su alergični na druge izvore kapsaicina i ne smeju se primenjivati na ispucaloj koži, ranama i ekcemima. Tradicionalni biljni lekovi od tinkture cvasti arnike mogu se preporučiti za ublažavanje modrica, uganuća i lokalizovanih bolova u mišićima. Dostupni su u polučvrstim i tečnim oblicima za dermalnu primenu. Nanose se na obolelo mesto u tankom sloju dva do tri puta na dan. Mogu ih koristiti samo odrasli i adolescenti stariji od 12 godina. Primena ovog tradicionalnog biljnog leka je ograničena na dve nedelje. Ukoliko simptomi traju duže od 3 do 4 dana ili ukoliko se pogorčaju tokom upotrebe savetovati pacijenta da prekine primenu preparata i da se vrati u apoteku radi konsultacije. Neželjeni efekti uključuju alergijske reakcije kao što su svrab, crvenilo kože, ekcem, ali njihova učestalost je nepoznata.
Prilikom izdavanja lokalnih preparata kao što su biljni lekovi na bazi ekstrakta ploda ljute paprike ili tradicionalni biljni lekovi od tinkture cvasti arnike važno je savetovati pacijenta da opere ruke nakon nanošenja preparata, da ne sunča namazano mesto i da ga ne zagreva oblozima ili termoforom, kao i da prekine sa njegovom primenom ukoliko dođe do pojave iritacije kože – naglašava naša sagovornica.
