PSS Kikinda: Zaštita leske od braon mramoraste stenice
Braon mramorasta stenica je štetna, invazivna vrsta insekata odgovorna za gubitke u prinosu mnogobrojnih useva, uključujući i lesku. Rasprostanjena je i dobro adaptirana u zasadima leske u Turskoj, Italiji, Gruziji i Americi.
Halyomorpha halys napada lesku u svim fazama razvoja od formiranja do berbe plodova. Odrasle i mlade jedinke se hrane sisajući biljne sokove iz svih vegetativnih delova leske. Šteta nastaje kada odrasle jedinke počinju da se hrane jezgrom probijajući stiletom ljusku ploda. Oštećenja se javljaju u vidu deformacije samog jezgra. Ako se ova vrsta stenice hrani tokom početnih faza formiranja semena rezultat je izostajanje jezgra i prazna plodova ljuska. U završnim fazama razvoja semena oštećenja od ovog insekta prouzrokuju deformisano jezgro. A kada je jezgro formirano ubodi stenice ostavljaju zadebljanja na jezgru kao i neprijatan miris i ukus jezgra. Takvo jezgro je neupotrebljivo. Većina sorti leske je osetljiva na ovu štetočina jer debljina ljuske i čvrstoća ploda ne sprečava stenicu da se hrani jezgrom. Karakterističan simptom napada su sitni, beličasti, okrugli ubodi, koji kasnije mogu prerasti u nekrotične pege. Na napadnutim plodovima često se, pored nekrotičnih pega, uočava i pojava deformacija što umanjuje tržišnu vrednost plodova. Kada je napad jak dolazi do opadanja plodova i potpunog gubitka prinosa.
Braon mramorasta stenica ima uglavnom 2 generacije na evropskom i 4 do 6 generacija na azijskom području. Stenica prezimljava kao odrasla jedinka i nastanjuje zasade krajem marta, početkom aprila, odnosno kada temperatura prelazi 140C. Nakon prezimljavanja i dugog perioda dopunske ishrane, parenje započinje u maju kada je temperatura oko 210C a jaja polaže od sredine maja do sredine avgusta na naličje lista i u grupi od 28 komada. Kada se izlegu, mlade jedinke prvog stadijuma ostaju zajedno grupisane oko mesta gde su se izlegle. Već u sledećem stadijumu razvoja jedinke aktivno kreću i hrane.
Ova vrsta stenice je sklona grupisanju te se često grupno i seli sa jednog useva na drugi, zbog čega je na parcelama izražen tzv. ivični efekat, odnosno veća brojnost jedinki, pa i procenat štete izraženiji po ivicama polja nego u sredini.
Praćenje (monitoring) prisustva i dinamike populacije ovog insekta je otežano usled konstantne migracije stenica sa drugih useva i prostora. Veoma je aktivna štetočina, brzo migrira između zasada različitih useva što joj omogućuje da uspešno izbegne hemijske tretmane i da se oporavi u netretiranim zasadima. Napada lesku ali i ostale useve u vreme sazrevanja plodova. U Srbiji trenutno nema registrovanih insekticida za upotrebu u zasadu leske. Veoma mali broj proizvoda je dostupan za tretiranje leske protiv braon mramoraste stenice u odnosu na ostale useve. Period u kome stenica napada lesku je pre berbe i između prve i druge berbe. Odrasle jedinke letnje generacije su manje osetljive na hemijske tretmane od jedinki zimske generacije.
Veća je brojnost insekata na obodima voćnih zasada nego u središnjem delu. Za bolju efikasnost hemijskih tretmana preporuka bi bila da se izvode u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima. Potrebno je obezbediti dobru pokrivenost unutrašnjeg dela žbuna leske insekticidom koji se primenjuje. Lakše je zaštititi žbunaste leske i voćnjake kada je obavljena rezidba, nego zasade bez rezidbe.
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje obilazak zasada sa ciljem utvrđivanja prisustva navedene štetne vrste i ukoliko se prilikom pregleda utvrdi njeno prisustvo, u cilju zaštite ploda, preporučuje se primena nekog od insekticida: Kozak, Karate Zeon (a.m.lambda-cihalotrin) u količini 0,15-0,2 l/ha čija je karenca 7 dana.
Autor teksta: dipl. inž. Živanka Špirić, savetodavac PSS doo Kikinda
