Uskršnja reportaža: Ko je i kada izgradio mokrinsku ćupriju Devet grla?

Kada se regionalnim drumom od Kikinde krene prema Čoki, putem ravnog severnog Banata, nailazi se u jednom momentu na most “Devet grla“, ćupriju koja se vekovima nalazi na tom mestu čuvajući Banaćane, Mokrinčane i potočić Zlaticu, koji nehajno prolazi poput vremena. Mokrin je čuvar mosta, čuvar tradicije koja godinama nestaje, a mnogima je ostao i inspiracija, ponekad i smisao, a nekima poput Dragoljuba Bate Badrljice, uglednog profesora mokrinskog, opsesija koja ne prestaje:

-Taj most “Devet grla“ je jedno mesto o kom mi možemo lepo da pričamo, ali se trudimo da saznamo šta je istina, a šta legenda. Imamo i tu nekoliko lepih stvari, poput one “na Aranki ćuprija, tu Servicki spaija, ne sme s kolima da priđe, podaviće riđe“. To područje je jako zanimljivo iz više razloga, malo je podignuto, arheološki jako zanimljivo, iz razloga što su na tom mestu pronađeni svetski zanimljivi ostaci. To je zaista jedna lepa priča o moriškoj kulturi koja otvara druge lepe priče – kaže profesor Badrljica.

Za reku Zlaticu kažu da je dobila ime po zlatnom grumenju i pesku koja je voda nanosila. Međutim, danas se ova rečica jedva probija kroz trsku i šaš. Mokrinčani tvrde da je ovo nekada moćna reka bila, gde su se o letnjim mesecima noću okupljale vile i kupale se dok im je kroz kosu prolazio zlatni pesak iz reke. Ali, ostaje pitanje kada je most nastao, pogotovo što se pojavila i vest da je na lični zahtev Mehmed paše Sokolovića podignuta ćuprija od strane Turaka koji su bili naseljeni na ovim prostorima:

-Priča kreće od toga da je vrlo oprezno jedan istoričar, dugogodišnji upravnik Istorisjkog arhiva u Kikindi, Konstantin Sekulić, inače od Čilašove linije, napisao jedan članak govoreći o legendi prilikom izgradnje mosta. U jednoj priči piše da kada su Turci osvojili ovaj deo 1551. godine, da je na tom mestu neki most izgrađen, ali jedna rečenica je jako važna. “Most koji liči na onaj na Drini kod Višegrada, možda jeste isti graditelj“. Tu priču je jednog dana uzeo i naš Radivoj Raša Popov, ispričao je, pa su se onda umešali i pesnici pa je nastala i lepa pesma i tako povezali nešto što proučavajući prošlost jednostavno nema smisla. Mehmed paša Sokolović i most Devet grla. Prilikom povlačenja Nemaca 1944. godine, most je dignut u vazduh, Nemci su ga minirali, a potom je Luka Nadlački na osnovu formata cigala u temeljima tog mosta, utvrdio da je taj most sa kraja 18. ili polovine 19. veka – priča Bata Badrljica.

Kada su Turicu početkom 18. veka zauvek napustili Banat, ova oblast pripala je drugoj imperiji, odnosno Austrijskoj carevini. Odmah su se okupili mnogobrojni stručnjaci kako bi na zahtev velikog broja meštana sagradili ovu nadaleko poznatu ćupriju, a profesor istoje, Lazar Demić, smatra da se to dogodilo početkom 19. veka:

-O mostu se govorilo još prema spisima iz 1752. godine, ali to sigurno nije bio Devet grla. Vasa Stajić u svojim spisima pominje jedan most koji se nalazi na poštanskom putu između Segedina i Kikinde, a to nam govori da je Mokrin bio veoma važno mesto jer je tada u to doba imao svoju poštansku stanicu. Sa velikom sigurnošću mogu da kažem da je most Devet grla sagrađen oko 1860. godine. Zanimljivo je da most poseduje deset grla, da se kod njega sudaraju dve reke u suprotnim pravcima, Aranka, odnosno Zlatica i Đukošin. Most je ostao i kao divna slika iz našeg detinjstva  – kaže profesor Demić.

Kako su vekovi i godine prolazili, most Devet grla i reka Zlatica nisu se predavali uprkos svemu. Zlatica je u proleće znala da od silnih snegova nabrekne, huči, valja i zviždi kroz svih devet lukova kao kakva moćna frula ili gajde optočena plavetnom hladnoćom kiša i snegova sa Karpata. Mokrin je bio samo jedna od stanica na carskom drumu prema srednjoj i zapadnoj Evropi, ali most i danas puno znači toj varošici, kaže nekadašnji mokrinski knez, Goran Dumitrov Data:

-Veoma često boravim na tom delu, kako na staroj pumpi, tako i na mostu Devet grla. On je simbol Mokrina, uvek ga predstavljamo na najlepši mogući način, tako da je on razlog kojim bi trebalo da budemo ponosni. Mnogi Mokrinčani upravo ga tako i shvataju. Devet grla, tačno devet slova, u svako grlo po jedno slovo.

I tako, godine, decenije i vekovi prolaze, a Devet grla stoji ponosno i na prvi pogled zaista neukrotiv od vremena, ponosan na svoje poreklo, na svoje čuvare koji ga čuvaše svojim srcem paorskim i seljačkim. Verovatno umoran od svega, nada se da ćemo ga bar na kratko ostaviti da odmara u tišini banatske ravnice.

Autor fotografija: Rade Vesović, Rutizam Srbija.